Delo

32 Д Е Д_0

мењен неносредном практичном пнгересу друштва, његовој неиосредној употрсби. Поставнв као границе тој корисној употреби правичност и моралност, с једне, а интерес приватнн и јавни с друге стране, закон треба да живи све дотле, док су у животу односи, које је он нмао да среди, те је зато толика трајност његово редовно обележје, без обзира на модиФика* ције, које он може имати, у једном или другом правцу. Кад је потреба и корист друштва главни мотнв закона, а сталност његова, основана на сталности нових односа, редовна одлика, онда не треба нарочнто разлагатњ, да је главни и прави крптеријум за оцену једнога закона у мери, у којој је он задоbo.liio потребе народне у даном времену или још боње у којој се мери показао као користан. Право изазива потреба, а ту потребу не може на један исти начин осећати сваки народ, јер су другачпји извори, који те потребе стварају, према несумњивој разлици прилика, из којих су оне ионикле. Ми иотичемо ове ретке само да уочимо, да је штетно свако поступање, које о начелу националног права, у праксн, неће да водн рачуна, но се хоће да наслања на схватање, да у позитивиом праву треба да буде само елемента из правне науке и из тога пзводи да је прнсуство тога елемента главни критеријум за оцену ваљаностп једног пројекта или закона. А на овој основи, коју већ изнесмо, хоћемо да бранпмо и да.ву иоставку, да се рђаве стране закона истичу само у пракси, и да зато крптика једпог пројекта, треба да се увек постави на разлоге, у колико се већа или мања корисиост, веће или мање задовоњење нотреба народних, може да очекује од таквог иројекта као закона Због тога оиет и немогућно je било ралити један пројекат било критиковати један иројекат или закон, ако се иотребе, којо тај закои има да подмнри, или не нознају, илп пе онако, како се оне у облику друштвеннх одпоСјЛ јавл.ају, јер се, у првом случају, не располаже иојпмањем користн које пројекат нма да иодмири, а то је његова неоспорена задаћа. а у другом критичару недостаје свесност јссу ли те иотребе подмпрено, јесу ли сс очекиване користп добиле или нису, п ирема томе у чему су његове стварне мапе и недостаци. На оснопу овога, што је до сада речено, желимо да пагласимо, да је иотребно, да законодавац у довоњној мери по-