Delo

ЛЕОИОЛД РАНКЕ 429' Тек отац Ранке-ов, Готлиб Израел Ранке, напушта свештенички иозив и не студнра теологију већ права. Свршпвшп ирава он постаде адвокат у Вне (Wiehe), где се и ожени ћерком једног ритера поседника 1795. г. 21., а нашега 9. децембра роди му се најстарији син Леополд, будућн велики исторнк. Ранке беше веома нежно дете. слаба телесна састава. Болести навалише на њ п све до 13. године страховало се да ће и остати у живогу. Само необична пажња родитежа, добра нега , кретање у чистом ваздуху, гимнастика, јахање — Раике беше као младић добар јахач — сачуваше му живот. ГБегови родптељи беху веома нобожнн протестанти. И религиозно васпитање, које он доби од својих родитења остало је онако интезивно кроз цели му живот. Дела његова најбољи су сведоци овнх жпвих и неизгладимих утисака ирвога детињства. 1807. би одведен у оближњи манастир Дондорф, у школуг где проведе две годипе. Напустивши Дондорф он се иресели у средњу школу у Шулиорте, где остаде 5 година. Ту је добио темељну спрему из класичних језика. Најрадије се задубљивао у чнтање Омнра и СоФоклеса, а колпко га је био освојно класнчки дух сведочи његов метрички превод „Електре” и „Филоктета". — Свршившп раније, но што је требало, средњу школу, он, пошто је навршио 18 годнна, оде на универзитет лајпцишки. Ту jc провео 4 године, од 1814.—1818. Најпре себавио теологијом, а после напусги ову и одаде се филологнји. Ну и за време теолошкнх студија он не осећаше ни мало воље за догматику а највећма га интересоваше црквена псторија. 1818. нромовирап је за доктора ФилосоФије. Имајући доста браће нпје могао без зараде да од породичних прпхода живи и он се прими државне службе, — бп иостављен за наставника у Франкфурту иа Одри, где је пуних седам годниа (1818. —1825.) остао. Ово време, проведено у ФранкФурту, од највећег је значаја за цео његов живот. Тек ту се у њему разбудила воља за Историјом. Видели смо да се он на универзптету ннје -бавио сиецијало историјом, већ теологпјом и фплологијом. Имајући да предаје на гимназији Историју, он у место помоћних уџбеника и књига, узе саме изворе да студира, —■ Тукндида Тацнта и т. д Ове студмје указаше му иа један за њега дотле мало познати историјски свет. Свом жудњом за сазнањем нредаде се студији класичних и модерних историка, архива п