Delo

ЛЕОПОЛД РАНКЕ мет његове студије. Истина да историку није као уметнику допуштена слобода проналаска, ни комбпнацијо објеката ни његовнх односа, алп он даје мртвоме материјалу жпвота, ствара, не удаљујући се од истнне. њуде од костију и меса, преноси се у мислн његове, и осуђује нли одобрава мотиво делања њи хова. Творачка машта, ннтупцпја, моћ дикције. — врлине пра вог уметника тробају донекле бнги п одлике вал>ана нсторика. Ранке нх је у пуној мери имао, можда и на штету научие стране историје. Тај уметнпчки ннстикаг исторпка код Ранке-а је толико моћан да он строгу нужност иоторијског процеса жртвује личноме моменту. У исторпограФпји Ранке-овој личност је primum agens. Овај значај личности он налази у неједна кости пндпвидуалних моћи, што он зове Geheimniss der Personlichkeit или Kern des Jndividuums. Ово ce не може укалупптп у деФиниције или апстракције, јер се «срж садржнне”, «тајанственост личности” огледа у делању, у животу, у те жњама и патњама; нити га пак свачпје око може опазити. У чистој непомућеној унуторњости. апсграхованој од сваке спољашњости, лежи оно пропзворно, urspriinglich, оригиналво. индивндуално јелне личности. У ,(тајанственостн личности1' у целокупности и оној унутарњој повезаностп подвојених догађаја манпФестује се у Историји божја сила, као светп јерог.шФ. Тај свети јероглиФ хоће оп да покуша да одгопегне, да из Феномена пронађе производ свега историјског жнвота, да схвати и разуме овај (,напрасити, силеџпјскн. племенити. добри, укањанн н чисти створ, нас саме, у постању и развићу.м А све пак то и.з учешћа и њубавп — двеју неминовних особина нравог историка — према бпћу људском, нашем, „које је тако свагдашње, обично н оиет увек другаче, тако добро а и гако зло, племенито а и зверско, иитомо, образовано и сурово, ксје тежи вечитоме а опет је везано за моменат, тако блажено, срећно, а н тако бедно, с малим задовољно а н иуно жудње за свачим”. — Ко има тих особина — учешћа и љубави тај ће без другпх циљева иратитп п проучавати развој историјског живота, из чисге радостп, онако као што се радујемо цвећу и не мислећи у коју класу Линеову плн у који Окенов ред долази.1) *) Речи Ранке-ове у Vorwort-y Dove-a X "VVeltgeschiehte IX Thep. 28*