Delo

108 Д Е Л 0 да стоје унравно на равни седиментацнје. Број завиЈутака врло је променљив. Пма спироФита који су састављени од мало завијутака, док се <код другнх тај број пење на 20 илн и више. Завијуци ночнњу малим полупречннком, па поступно бнвају све шири u шири, нри чему су или врло близу један другом или су јако размакнути. Обод сваког нојединог завијутка ретко je кад ирост, већ обпчно таласасто изрецкан, а режњи су често дугачки, градећп читаве пантљике. II ио величнни варираЈу такоће веома јако. Има спнроФита чији пречннк износи само неколико мнлиметара, а и такових где овај износи 50 см. Обе творевине, као што је речено, никад не показују телесност или трагове какве органске супстанцнје. Биле оне кречне, силикатпе нли карбонпсане, нојављују се само као лучење у маси стене. Кад што је површнна завнјутака превучена каквом страном сунстанцпјом, или ове има у таквој множини да се она и у пресецима внди ц Фосилу, на тај начин, позајмљује извесну телесност. Ако се та сгвар из ближе испита, наћи ће се да ова страна супстанцпја, није ништа друго него •фини лапорац — дакле нпшта органско. Нарочита особина спнроФита јесте особита скулптура, којупоказују површпне његовпх завиЈутака. Ова скулптура нала је у очи још првим носматрачпма ових Фоспла. Она лпчи на шаре, које се добијају када се метлом превуче иреко тла, тако да су нм по томе u име дали (Zoophycus scoparlus) Фукс још боље даЈе појам о скулптурц сппроФита Онвелида опа личи на шаре, које се добпјају ако се четкицом зазубе полукружно ловуку турс преко саиуна. Метласга структура је карактерпстична за све спироФите. Фукс не познаје ни један ексемнлар код кога она не би бпла таква u с тога је сматра као битни карактер овпх творевина, Па шга су управо спироФити? Бећина природњака сматрају ux за алге и упоређују са ThalassiopJn/llum clathrus, Јкоји се јавља у Берпнговом Мору. Он има, држи се, слично спирално увиЈен талус п сличну скултуру. Ф>укс, којп је упоређивао оргиналне ексемпларе ове алге са сппро■Фитима, тврди да нпје био у зтању изнаћи икакву сличност пзмеђу њих. Код ове алге ннти је цео талус спирално увпјен, нитп пма п трага од метласте скулптуре, која је тако карактерна за спироФпте. За опредељење сиироФпта врлојеважан начин њиховог појављпвања у стени. Карактернстично је то да ова завојаста тела не стоје тако у маси стене, као што бп морало бпти. ако би имали иред собом биљку, која је in situ иеском опкољена, већ обрнуто, т. ј. тачка, за утврђење лежи ■горе а саирални завоји одвијају се на ниже У иотврду овог Фукс наводи пешчаре код ПуркерсдорФа у околинп Беча, који ирпнадају Флпшу, где је стена скроз прожмана овпм творевинама. У свима банцима што садржавају сиироФите, па били онн иротегљастији или више тањирастог облика, база се налази горе, а огвор спирале управљен је на ниже. <) овоме имао је прилику уверити се н сам реФеренат наједној екскур-