Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 19 нило нам се да је већ довољно, ако напоменемо само оне који су на врху стајали. А г. Јов. Ристићу није могло сметати да буде члан те консорције узајамног помагања, која је обећавала за будућност тако обилате дивиденде, та околност што је био у Цариграду, као год што га она није спречила да стоји у интимној преписци са г. Настасом Јовановићем, ондашњим управитељем двора13;. Г-ђа Анка Константиновићка, како вели сам г. Јов. Ристић, тежила је да унапреди своје породичне ствари, а И. Гарашанин, мислећи да владаочева женидба не улази у ове породичне бриге, ночео је да стаје на пут остварењу њене тежње. Против И. Гарашанина г ђи Анки су требали, дакле, политички савезници, и она их је тражила ревносно, где год је кога умотрила од неког значаја. Чинила је покушаје и код нас лично, и ако је знала да ми високо ценимо И. Гарашанина. Она нам је ватрено доказивала, да je И. Гарашанин лукав човек, и да вуче све за нос; и застуинике страних држава, и све нас редом, па и саму њену матер. На шго смо јој ми одговорили, да Кнезу таки министар н треба, а не онај кога би сви вукли за нос. Због њеног личног расположења, а опет због овог породичног гштања, и услед њеног утицаја, престали су бити позивани у двор на дипломатске ручкове М. Лешјанин и М. Петронијевић, који су пре тога редовно у тим приликама, били иозивати, и министар се видео принуђен да се у ствар умеша, и да тражи да се М. Лешјанип, као начелник Министарства Спољних Послова, зове. И зар овакве, и овима сличне радње ни миришу сувише јако на политичне интриге, и на котериске сплетке?! Г-ђа Анка Константиновићка плаћала је услуге услугама, а ко јој је стајао на путу уклањала га је свима могућим средствима без обзира. И било би, доиста, неразумљиво с њене стране, да се она залаже код Кнеза за г Јов. Ристића, кад је овај наишао на тешкоће да уклони г. Н. Христића из кабинета, да његово месго заузме, и образује, изузимајући г. Ђ. Ценића, нешто налик на онакав кабинет, какав је образован под Намесништвом. |3) Управцтељ двора био је тада само у прнватној служби Кнеза, дакле без икаквог политичког положаја у зем.ви. Међутим, пзузимајући Гарашанина и М. Блазнавца, сви остали министри, на и Јов. Маринови11, нредседник Државног Савета, били су срећни кад су по читаве часове с шиме могли провести, играјући понајвшне шаха, коју је игру овај господин нешто разбирао и радо у њој време проводио.