Delo

488 Д Е Л 0 због своје слабостп које због непрекидних међусобица ннсу били у сгаљу утицати на судбину суседних им земаља. Ретко кад удруживаху се за заједнпчку акцију против Сирије, Ђипра и Нилске Делте. За сву културу u напредак треба да захвале истоку (Месопотамији и Јегппту). Увек су се међу тим чували да не дођу у судар са северним народима, што с ону страну мора живљаху у Јевропи. llo језнку су многи малоазискп народи међу собом сродни, иидојевроиског сгабла језика, и ако се у фпзпчком погледу доста разликују. Кад су северна — јевропска племена прекпнула са својим Јевроиским сродницима све свезе и тако се обрела осамљена иоред других иноплемених сгароседелаца, од њих различних п по језику и по физичком тину — поред пређашњпх егничких острва појавише се још и друга. Томашек мпсли, да куд u камо прпродније пзгледају сеобе северних народа преко БосФОра пли оном ивицом поред Каспнског мора — преко М. Азпје у Иран, него ли што би бпле у обрнутом правцу, а као што се обично узима да су текле. II покрети п сеобе монголско-турских илемена у псториска времена говоре у прплог сеобама пндојевропских племена са севера на југ и југо исток азпски. Нема сведочанства о сељењу пндојевроиских народа сјуга на север; семитска је сеоба у предисториско доба била у споменутом правцу — са севера на југ, арапска је најезда — изузетак. Јерменп II Фрижани, старп становници М. Азије, индојевропског су порекла; алп нпсу дошли с истока у земље, у којима их находимо у псториско доба. Као индојевропскп језик, јерменски је сачувао доста исконских одлика (аугменат, аористе благо у речимађ нремда се јерменски језик сплно променио; јер му се гласовни системјако нроменио под утицајем „оралне диспозиције“ алоФилних малоазиских племеоа, коју је од њих иримио народ јерменски.1) Јерменски језик није тако блнзак род с индопранском групом индо-јевр. језика, још мање иранскп дијалекат, као што се пре мислило. а што је оборио X. Хипшман2) у половини осамдесетнх година. Баш јерменскп језик сведочи да је правац јерменске сеобе ишао — од запада к истоку — преко БосФора кроз ПаФлагонске кланце преко реке Халиса (Кизил-Ирмака; јерм оС/1 ’слан’ „со*) кроз јерменску тему, уздужном долином Ликос (Lykos) или Geil-Get и кроз Саталску клисуру до на горњи Фрат (Frat) ц Airarat-ску раван. Тек је у УП веку заузета земља „алародска“ u осталих брдовитих кантона све до језера Вана, јер у аспрским клинастим натписима нема спомена о овој сеоби, нити пак има јерменских пмбна места нре !) 0 тој етпичкој промени језика лепих је мисли изнео X. Хирт у Indogerm. Forselmngen, IV Band, а upe љега дапно је тај моменат у творби језика пстицао славни талпјански лингвиста Ђузепе Асколи, упор. Spracliwissenschaftliche Briefe, нем. превод. Leipzig 1887, из којих се внди да X. Хирт није ништа ново пронашао. У овој прилици не треба заборавити студије о мешању романских језика с црначкима и о постанку креолских диалеката од X Шухарта (Hngo Schuehardt) и Lycien Adam-a. Suum cuiipie tribuendum. 0 овом питању и у чланку ТТ. Бурдона Revue philosophitpie. 1891. 2) Zeitschrift fiir vergl. Sprachforscliung, B. ХХШ; Armen Studien 1883.