Delo

492 Д Е Л 0 вима нашнм. — У ову је нрву свеску ушло дванаест аеса.на, којима су на крају додане најиотребније крагке напомене ради објашљења и малн речннк мање познатннх речи. Можда бп, у осталом, за чнтаоца била већа корист, да су сва та објашњења сгављена уза сами текст у појединнм несмама. Шесту књнгу (27. по реду) чине две комедије Молијерове : Тартиф и Тврдица (обе по 5 чинова : — Београд, држ. штамп., 1895; — 8°, стр VIII и 151 : књиж. цена 2 днн.). Ко је Молпјер и какве су уметничке вредности ова два његова драмата — лепо је нзнео у кратком предговору приређивач ове књиге Ј. 'Баја, коме је Задругина управа поверила да спреми за штамиу ова два превода, добивена у рукоиису од нашега Народнога Позоришта, у ком су већ толико пута били ириказиванп. За ваљаност иревода јамче нам и имена самнх иреводилаца (Јована Торђевића је превод ТартиФа. а Владана Ђорђевића Тврдице), а н исправке које је приређивач учшшо пре шгампања : „у свему главнијем, где год су поправку захтевале било особине Француског језика у Молијерово доба, било психолошка тачност и доследност у излагању Молнјерових особа, било дух и коректност срискога језика“. Сед.на је, на послетку књпга (29. на реду): Ј1з науке о свеТеТОСТИ од Б. М. СтанојевиКа (Са 158 слика: —Беогр. држ. шт., 1895 ; стр. VHI н 257: књ. цена 3 дин.) — Г. Станојевић је већ довољно познат нашој читалачкој публици као одличан популаризатор Физнчкик наука, те се управи С. К. Задруге може честитати, што је н њега у своје сараднике придобила. А г. Станојевић је врло добро учинио, шго је, одазивајући се Задругиној управи, започео низ својих поука баш онпм „најмногобројнијим и најважнијим појавама... које човек дознаје помоћу својих очију.“ Леиом, занимљивом и лако разумљивом пзлагању пишчевом од особите је помоћи и велики број слпка (толико их није било до сада ни у ко'јој књизн Задругиној), међу којима нарочиту пажњу заслужуЈу дивне слике светлосних нојава у Краљевини Србијп, рађене по самим иншчевим фо • тограФијама ; то су : Јелашничка Клисура (код Ниша), Огледање на млавском врелу ц „Зааис“ код Лесковца (све на засебним картонима). Врло је лепа п почетна слика (такође на засебном листу): „II рече Бог : Нека буде светлост.“ Цео се нак садржај књиге, сем приступа, дели у ових иет главнпх одељака: 1.) извори светлости (прнродни и вештачки, хладна свеглост), 2) иростирање светлости (сенка, привиђења, мрачна комора, зора и сутон); 3) брзина светлости; 4) одбијање светлости (разне врсте огледала п њнхова примена); 5) иренагиање светлости (овде и о Фата-моргани, о разним врстама сочива, микроскопу, дурбину и телескоиу, па и о негромантији, чаробној лампн п Фангасмагорији). Уз ову су иоследњу књигу штамнана у Додатку (стр. I—XXI): „Правила С. Књ. Зад])уге“ с најновијим изменама (на скупштини 1895.) н имена свих добротвора и за ову годину јављених иоверсника Задругиних. Број првих износио ,је 162, а другпх 150 из Србије п 81 пз другпх српских покрајина. Дај, Боже, да се н добротворн н повереннци н