Delo

КРИТИКА U БППЛИОГРАФНЈА С(У0‘ Таспн Дневнпк. — (1874.—1894.). — I—IV св. — Београд. — Издања књижара : А. Пурића (I и П св.) и Петра К. Танасковнћа (Ш и IV св ) — 1894. — 1896. год. —мала 8°. 'Од 1880. годпне на овамо јављају се у нашој књижевности ориђпналне крпминалне нрнповетке као особита књпжевна врста, иисана етручњацима. Нећемо се преварити, ако речемо, да ту врсту код нас отвара Таса МиленковџК својом ориђиналном приповетком : Живот за динар, штампаном у Пороти. До тада су иресађиване у нашу књижевност сличне стручне криминалне приповетке из немачке књижевности, махом од Темеа. Пма нешто што олакшава нисање оваквих приповедака, а то је : што се оне махом саме препоручују страховитим и необичним догађајпма, који су у њима и којн су с тога сами по себи занимљиви. Мало треба прпповедачке умешности, па да оне утичу на данашњп читалачки свет, којему је потребно надражити живце, који још није стекао истинског уметнпчког укуса. Ну, како Темеове приповетке и др. сличне туђинске, тако и Тасине u остале им друге, имају исте главне одлике: нису уметничке целине, већ је у њпма махом онога, што припада правничко-криминалној расправи или сухоме излагању чисто иолицнјскога искуства. Наше је мњење, да би ово последње требало избегавати у криминалним ириповеткама и остављати популарним и стручним правничким расправама, а уноспти внше психологијске студије главних особа н брижљиво цртатп околности, у којима су, нарочито не износити нред нас гомилу сличица на маломе једном простору, којима би преко потребовало много већега развића. Нема сумње, горе иоменута Тасина приповетка доста изненађује, у томе иогледу, својим обликом. Рекли бисмо да је много ближа уметничкој прпповеци, но и која јој друга последница. Сем ње, још друга једна иишчева приповетка : Кузман касапин (штампана у Пороти 1881. год.) — па се већ и Тасине приче махом враћају у општи колосек својих другарпца, већином су ситне сличпце, на место развпјених умегничких студија. Живот за динар довољно сведочи, да му ппсац има иодобности за нисање оваквпх састава. Одабирање слика, које су саставнп делови једнога сижеа, њихна доста уметничка обрада u лак језик, јамство су га то. Па и доцније, Живот за дпнар и Кузман касапин ближе су уметности но приповетке исте врсте од Алексе ЈовановиКа, које су сухопарне због сувпшног ФилосоФисања правничког п К. ПстровиКа, због оскудице у студији карактера. У годинама 80-тим, поменути је и причице Еенвенута (како чусмо, псевдоним Пере Тодоровпћа), у Црним листовнма, у којима психологијско разматрање изненађује, ма да се, по целокупној обради, никако не могу једначити са Жпвотом за дпнар.—