Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 47 у свима правцима у крилу владе влада непрестано потпуна неизвесност, и о томе шта силе мисле радити, и о томе шта бисмо ми имали нредузети на случај, који he насигурно наступити, да се бугарско уједињење, ма под којим видом било,. од Европе призна.” «Адреса скупштинска не везује влади руке ни у ком правцу, али ми смо тражили да се влада обвеже према странци, да неће улазитн ни у какву радњу, без споразума са одбором, од 21 лице, који је у тој цељи странка, пре него што су се посланпци разишли, у Нишу изабрала.® „Међутим многи (посланици) били су мишљења, да he Краљ. имати засебне мисли и планове, и мн смо министре, колико се могло, притврђивали да се добро држе; али чим смо дошли у Београд, мени је почео говорити Д. Маринковић, министар унутрашњих послова, да ће у земљи бити револуција, ако седанас ништа не успе, а кад сам ја запитао, а шта ће бити ако Србија што покуша, па буде бијена, одговорио ми је да ће бити, опет, револуција. Па онда, рекох ја, ако је револуција и тамо и онамо, није ли јеФтиниЈе да прођемо бар без батина?“ «По свој прилици Европа ће признати уједињење Бугарске, по свој прилици Србија том приликом нећо добити ништа, али за то опет није погрешила што је и она изнела своје захтеве. Да је ћутала било би горе за будућност, само ће Србија горко погрешити, ако неразмишљено улети у какву радњу, из зебње од унуграшњих заилета.” «Сједињење Бугарске тек је почетак развоја догађаја на Балканском Полуострву, и Србија би врло паметно радила да стегне данас срце, да се спрема, и да у првој прилици заложи сву своју снагу за одбрану својих интереса. За то време имали бисмо тражити и н&ћи себи савезнике.” «30 Септембра. Данас сам био код Краљице, и она ми рече, говорећи о данашњој спољашној ситуапији, да ће бити неизбежно потребно, да Србија предузме какву војну акцнју,. јер је иначе Краљ «пропаои. Ја сам Краљицу на то запитао, па иротнв кога мисли она, да бп требало акцију предузети ? Не знам, одговори, против кога, али се нешто мора предузети-