Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 59 гађај у држави, који би био изведен, а да је Круна налазила да га не треба извести, и да је збиља хтела да се он не изведе. Нека нам се гшкаже ма један чин од значаја, где су министри, Скупштина или јавно мњење могли спречити да се што не учини, што је Круна држала да је требало учинити. Таквог чина нема у ствари, у овоме добу владавине о коме је реч“) Где нема праве самосталности и слободне воље, ту не може бити ни одговорности. То је правило без изузећа у моралном свету, а у политичном животу, и ако су му границе много пространије, и тако се строго не узима, оно опет у основу и у опште вреди. Разлика је сва у томе, што се самосвест и слободна воља код маса не мери истом мером, као код личности. При свем том и у политичном животу једнога народа, ако га желимо правилног, у опште може стварна одговорност насти само на она места у држави, где се разуме оно што се ради, где постоји слободна воља да се што уради или не уради, и где се налази стварна moR да се та воља tj дело изведе. Истина, и најапсолутистичнији систем владавине често се виђа присиљен, да пристаје на компромисе, и да чини концесије људима и стварима, па је природно да их мора чинити у мало јачој мери и систем привидне парламентарне владавине. Али та околност не мења правило у основу, она није у стању учинити да у ствари одговорност падне на оне чињенице у држави, на које пада, истина, по Уставу, кад те чињенице нити разумеју оно о чему се ради, нити свагда знају оно о 2424j Истина, ми нисмо хтели пристати, да се после атентата Јелене Марковићке угледнији радикалн стрпају масом у затвор, па да се тек после траже докази за њихово саучешће. Наша је оставка .ношена онда у џепу читав месец дана, а према нама чиљени су сви могући нокушаји, да се за тако здраву и илодиу иолитичпу мисао до■бијемо, али ништа за то, да је Круна нлдступно хтела да се радикали затворе, они би у ствари били позатварани, јер ако није хтео Пироћанац, нашло би eje< јамачно других, који би ту жељу Круни радо испунили. Нама се чак чинило онда, пошто је наша оставка из сасвим других, и ранијих разлога, била пону^ена, да се држало много више на то да Пнроћанац позатвара, мимо закона, радикале, него да они буду затворени. Било је сигурно и код других министара сличних случајева, али ни они не би били у стању доказати, нити више нити друго него што наш случај покачује.