Delo

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ (ЈЕДНО ПИТАЊЕ 113 НАШЕ ЕКОНОМНЕ ПОЛИТИКЕ) II После овог општег погледа на развитак индустрије намеће нам се једно питање које не можемо прећи ћутке, а то је гштање о будућности мале индустрије и њезиноме односу према великој. Велико-Фабрична индустрија као резултат силних преображаја на пољу економике и текнике подрива, рекосмо, кућевну индустрију и занате, концентришући рад и кагштал у свс већа предузећа. Борба између велике и мале индустрије поодавно је отпочела у свима земљама. У Инглиској и Америци она je завршена победом прве над другом. Са гледишта производње то је неоспорно велики напредак, али са гледишта друштвене поделе добара то је једна од најтамнијих страна данашњег индустријског друштва. У контииенталним земљама та борба још није завршена и изгледа да ће се још дуго водити. Тај Факт што се чини да ће велика индустрија на послетку победити свуда и постати нормалан обликпроизводње, једна нужност у веку машина, узимају колективисте као главни подупирач својим теоријама о колективном облику производње који би имао сасвим да замени индивидуалну производњу. Данашња капиталистичка индустрија све више се, веле они, заогрће колективним обликом док најзад не пређе у руке друштва или државе, уређене према идеалима социјалистичким. То је по њиховом мишљењу нриродан процес развијања који се, како вели Маркс, вршп по сили закона Фаталне еволуције. То веровање данас је јако укорењено код социјалиста а и многих економиста, но оно је претерано Из тога што видимо