Delo

88 Д Е Л 0 организовану кућевну индустрију која се одржава при свој навали Фабричне радиности и израђује предмете који не само снабдевају околину него се извозе и на страну. Ширење иримитивне Фамилије у сеоску задругу био је један од главних узрока локализовања извесних грана индустрије, ма да су томе допринеле и друге околности : положај земљишта, климатски услови, обилност првих материја у близини и т. д. Од свију врста кућевне индустрије највише је развијена индустрија дрвета, и то не само у облику обичних алатљика него и финије ствари, кућевни намештај и многи луксузни иредмети. На пет стотина села баве се израдом дрвенарије са доста развијеном поделом рада. При коларској индустрији чланови једне сеоске задруге деле међу собом радове тако, да једни израђују само неке делове на пр. точкове, други руде трећи склапају израђене делове и сви представљају целину у којој се огледа јача кооперација радних снага. Има и таквих прммера да у неким гранама индустрије саме задруге деле радове између себе, и свака се занима само једном врстом послова.8) И друге гране кућевне индусгрије негују се по варошима и селима, нарочито у северноме делу Русије где земљорад даје слаб принос. Рачуна се да се у целој Русији бави кућевном индустријом око шест милијуна становника. Само у московској губернији има их на сто иедесет хиљада, у тверској преко три стотине хиљада, нижње-новгородској двеста хиљада.9) После индустрије дрвета долази грнчарска индустрија која не тражи велику текничку вештину у изради обичног посуђа, а Финије ствари од порцулана израђују се у Фабрикама. Кожарска индустрија такође је јако развијсна у неким крајевима Русије. То исто може се рећи о металној нндустрији гвожђа и бакра, али је у новије време потискује Фабрична израда. Но ни једна грана кућевне индустрије није толико подлегла утицају Фабричие радиности као ткачка индустрија, и при свем том она се у пеким крајевима знатно одржава. Разне гране кућевне индустрије не само да су се одржале у земљама које су изостале у економском развитку и у крајевима удаљеним од живљих нутова, где Фабричне прерађе8) Priueiples oi' Economics, by A. Marshal, 1892. стр. 327. 9) Le travail cn famille en Russie, A. A. Jssaiesse, Revue đ’ćcouoini politique, 1893, mai.