Delo

КЊИЖЕВНООТ 495 ско „младо Typew (бег) ускаче у Црну Гору (у новије доба), јер неће више да је Турчпн. Побуда за то му је, што му очевнну „поједоше 0сманлије", нгго му султан нет година не плати ни паре за службу, што му се рјхо поцеиа и што „сад бегови већ не стоје , к’о што негда они бише.“ Карактерно је, да је песник неколико несама носветио знатним мислиоцима и владаоцима туђих нарола : старих Ррка и Француза, једну некоме калпФи, а једну некоме владару дивљег једног аФричког нлемена. У несми Сласт у отрову казује се, како је стари, јелински философморалиста Сократ, испио чашу отрова: (,да потврди он истину“ т. ј. како је жртвовао живот за своја начела. У Диогену називље се овај стари јелинс-ки фплософ школе циничке: „луднм Сократом“ ua се додаје, да је пз властите ,cyjeTe“ „сујету исмев'о“ u „завидећ’ богаству дроњцима с" одево.“ У друго] песми, под пстим натписом песник у главном излаже Диогенова начела у речма: како њему ништа не треба, како ништа не жели u како је „сам себи свагда“ довољан. Диоген удара на грабљиве освоЈаче Филипа и Александра Велпкога, подсмева се учености Платона. Демостена Сократа, Зенона, па Проксени, Херасу, Неитолему: увића да је Јелада пропала, те вели, да он „цигли* чува „понос Јелина.4 Још су трп песме: Сонег г. Мигиељу (проФесору Философпје у Берлину), На гробу Русоа и На гробу философа Н1оаенхауера. У ирвој се слави Мишељева трудба, да код својих ученика развије „царство ума ; у другој се казује, како су Русоу подигли сиоменик иотомци оних, који су му сппс: Емилија спалили; помпње се како је Русо бпо гоњен, бедно жпвео и како се његова „мала републпкав њиме ,сад‘* ноносп; и најзад у трећој, говорећи о својему похођењу гроба Шопенхауерова, песннк исказује своје поштовање према њему. Од туђих владалаца песник се сећа двојице краљева и једнога цара, све Француских владалаца. Тако, у Лудвику XIV у кратко се слпка, како народи „нодло иузе“ иред владаоцем тиранпном, у чпјим је рукама сва власт; а у Лудвику XVI казује се, како тп истп народи „грозно газе“ владаоца, који нема нпкакве власти у својпм рукама, те овај испашта и грехове својих предака. У несми: На гробу Нааолеона I Наполеону се узвикује, да је сад ништаван u иомињу се зла, што ночини свету. Помињемо и песму: Когиуља, у којој се ирича , како силан један тиранин — калиФа — Hiije могао наћи нпједнога срећнога човека у целој својој царевпни, а требала му је кошуља таквога човека, да би се од тешке бољке нзлечпо. На нослетку, у Бегунцима нред нама је Исидор I, краљ дивљег аФричког илемена, Мазупа, који је Мазупе многоме чем корисном научпо, а међ њпх је случајно дошао, као војннчки бегунац. Да речемо п то, како песник т|»ажи чеднакости и иравице за све народе у оигите.