Delo

Н Е И М А Р и 15 Нит ко говори нит ромори. Само се чује како земл>а под њима тутњи Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи. Тама беше притисла целу околину. Нико не примети ништа Старац заповеди да се низ косу сиђе. Чета сиђе и заузе цоложај између неког шумарка и урвине. Ту стаде и не мицаше се. У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак. У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике. То беху Турци. Старац прође чету с краја на крај показа јој слике и рече, да бије у њих. По том се врати и заузе средину Фронта. Десно узе Стојана, лево Бошка. — Ни-шан ! — загрме старац. Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах етадоше. — Пли ! — доврши старац. Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље. Друга врсга обори пушке. — Ни шан.... пли ! понови старац. И других сто пушака цикнуше. Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве. Јунаци напунише пушке. Старац пође напред, а чета за њим. Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање. Чета поново стаде. Војвода даде знак. Чета паде к земљи и оиали трећи па и четврти плотун. На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке, Хиљадама муња, као гује, нробијаху ноћну тишину. Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну. Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром. Непријатељ наступаше с дивљии урликом, ломећи се по неравном зе-