Delo

Н Е И М А Р И 17 Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу. Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе. На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор. Народ беше престрављен. Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети. Око седам часова из .јутра Ђунис је био у пламену. Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху. Глас о овој несрећи допре у Крушевац. Варош се силно узбуни, диже се чигав урнебес. Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама. Црно јутро беше освануло. Све живо похита, да се што пре спасава. Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице. Путеви беху закрчени. Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос ! Све је јурило без обзира. Бацало се и што се понело, само да се ш го ире спасе. Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке деце, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце. За њом, држећи се за скуте трчаше малишан од својих шест годича пиштећи као црв- У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа. Свако бежи како може и спасава се како зна. Што обори — обореноје, што прегази — прегажено је. Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи. Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно. Синчић, шго за њом тапкаше, готово се вукао по земљи. Писка његова до Бога се чула. Мати је само напред јурила. Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу. У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену ! — Снахо ! Где ти је 'дете ? Жена се обазре, и, видећн дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га. У том дојурише двоја кола. У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари. Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше. Он сјаха с коња, узе децу и поДело XI 2 (