Delo

Н Е И М А Р и 21 Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ. Овај хоће све оличено. Он тражи кривца. Што се кривица даље преноси, више се губи. Окривите ли све, ослободили сте сваког. Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје. Је ли ко крив за 13? Ко је стварао историју од четврте до тринаесте ? Ко је закључио историју катастроФом ? На та питања народ тражи одговор. Ко је овде кривац ? Је ли Кара-Ђорђе ? Ко је Кара-Ђорђе ? Од куда је он ? Где му је колевка? Ко га одниха и однегова ? Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности ? Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом ? Кара-Ђорђе , овај геније послан Српском Народу с више. имао је сва својства ослободиоца. Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље. Споља беше прост војник ал' у њему беше силан дух. У боју беше први. Појава његова носила је победу. Собом је представљао војску. Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив. Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника, којима се вазда одушевљавамо. Је ли Ђорђу жао било погинути ? Није. У чему је крив ? Што је живео преко рока, који му Вишњи , као генију, прописа. Је су ли криве војводе ? Зашто и крошто ?... Зар што девет година ратоваху ? Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама , јурећи и дању н ноћу , и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду: Ослобођење народа свог.