Delo

ПИСМА ИЗ ТУРС1?Е III. Ве]>оисповести 3. Мислим се, колико ће Бугари, а нарочито Бугараши, подићи нос, што одмах иза говора о Васеленској ПатријаршиЈи прелазим на бугарску егзархију ! Она, до душе, заузима положај иза јерменских цркава; алп то ништа не смета, да се решим учинити им бар то задовољство, ди им у овом писму дам првенство пред Јерменима. Ви мислите можда, да ћу онако ошппрно говорити и о бугарској егзархији као што сам о Васеленској Патријаршији ? Ја бих, кад би она то заслуживала као нека озбиљна установа. Чудићете се на ове моје речи. За ових двадесет и пет година дана живота бугарска егзархија остала је онаква иста, какву ју је организовао и оставпо племенити гроФ Николај Павловпћ Игњатијев. Ниги је у том погледу што приновљено, нити пак забатаљено: уредбе су исте. У особљу, у држању, ту је било промене. Иредставник Белике православне РусиЈе створио ју је чисту п идеалну, као што су и све руске творевине — да брани православне догме, да брани Словенство. Она је радн бугарских политичких рачуна слизала се са протестантима; она из истих разлога и с обзиром на предубоке и ирепуне касе новаца кокетује са језуитама; она је многим својим делима посведочила, да и не мисли одговарати ономе највишем цпљу, ради којег је Русија уложила била сав свој ауторигет и створила је — иравославље. Русија се промучила да створи нешто озбиљно; егзархија се носле извптоперила у нешто неозбиљно- За то сам и казао оне речи напред. Руси нису веровали спочетка да је резултаг њихова политичког труда такво недоношче. Они су то видели тек онда , кад је егзарх честитао брак још непризнатоме вазалу свога госнодара и то брак по католичкоме обреду. Онда су Руси поверовали нешто мало, да је рад бугарске струје такав, да никако не одговара идеалима Словенства и Православља. Руси су стварно на то одговорили преко касе Славјанског Благотворитељног Општества. Истнна мало касно , али ипак