Delo

ПИСМА ИЗ ТУРСКЕ 457 Баш с тога егзарх Јосиф импонује својој околипи; с гим је он ностигао да буде у егзархијскпм пословима алФа и омега. Он све ради, бива. од њега све полази. Он све смишља н за све инструкције даје. Но најзначајније је ово: што наредп једноме секретару, то није , нити сме битп познато другом; шта зна од њега један, не може да зна п други. Ако нримети, да ови један другоме новеравају тајне, он одмах размешта дотичне проливце на језику. Овај начин ноступања личи ми на онај у каквој шпекулативној банци, у којој директор све зна, а потчињени му чиновници само оно што им се повери на израду, а ови не знају после нп да ли је приведено у дело оно3 што су спремили; то је директорова тајна. Тако је исто и у егзархиЈи. За то су врло честе промене чиновништва њеног, а нарочито у просветном одељењу. Ту су тако чести размештаји да падају у очи. Само је Шопов неиомичан; он је постао егзархијски Једек. Шопов Ј*е тако вешто удесио свој" положај, да га нико не може с места помаћи. Био је још један секретар, који је још јаче подесио био свој положај и који је, изгледа, бпо опасан Шопову, али је, не зна се зашто, дао оставку п вратпо се у Бугарију. Онје, истину рећи, био кориснији егзарху, јер осем нгго је био вредан и образован, имао је и жену вредну и образовану, која му је била десна рука у послу. Многи су њенп плановц, к.чо врло корисни били прпведени у живот, те с тога је њено мишљење блажени егзарх уважавао и врло је често на само саслушавао. Међу тим утицај тога секретара врло је растао, много пута били су други у неприлицп да га наговоре, да не остварује ио неку замисао, на коју је накастио, а која, по њихову мњењу , нпје била умесна. То, а и неке друге стварчпце, које су они међу собом , у четири ока, тумачили п претресали, а што су биле без сумње пнтриге, учинпле су, да су се по граду почеле шпрпти неке речи, које су се тако намножиле биле, да су дошле до ушпју и томе секретару, те је он „пндигниран” на те „инспнуације“, на место Феса, кога је дотле носио, турио „шапку“ на главу и отпшао, како веле , п не казав егзарху „збогемА На тај начпн Шопову се скинуо с врата један опасан такмац, те јеостао у иоложају, у коме.је желео: наЈприснији егзарху, Јер егзарх Јоспф нема ни у кога тако велико поверење, као у њега. А и заслужио1 га је. Шоиов је много пута бацао и свој живот на коцку , што својпм велеумним списима, што нри својим путовањима да прегдеда њиву. коју обрађује бугарска пронаганда. Својпм списпма Шопов је доказао да јенаучена глава, тако веле Бугари; ваља читати његове последње иутне белешке. Истина досадно је непрестано у њима сусретаги се с оним местима где прпча шга је где јео и како је спавао, као и оне хвале а бугарскнм школама; али не треба замерпти: ирво је инстиктивно путописцу — веле да је страшан гурман (превевшп чисто српскп гурман би се рекло изелица); а друго — то му је посао. II оно дело „1а Масебоше,“које је издао нод псевдонимом Офејков, и за њега Бугари веле да доказује да је дело мудре главе. Па тако мудра глава њпма и треба. Јер да нпје њега ко би могао онако лепо уређивати орган егзархије „Еовипикоји тт Л'Т 30 Дело XI