Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 475 стране суви остатак (на 180°) не мења осетно, мора са узети, да су оне материје знатно сагореле помоћу озона и претвориле су у стабилнија, амидна, тела, која не одузимају више кисеоник перманганату. > право овој класи органских материја, која се може мало оксидисатп, и припадају микробни производи, токсани, птомаини, токсалбумини и други ипи, које све уништава дејство ваздуха п светлости. Да озон унпштава токсине (отрове), што су изпели још Ру и Вајар доказао је поново и Ван — Ерменгем. .Један раствор тетанусног токсина с ‘/^о к0)и Је убијао миша већ при дози од пола кубног сантпметра, био је изложен 10 минута озонисању: после овог времена раствор је био потпуно невин и нешкодљив. Овај резулуат озонисања је од особите важности. Доиста, нико не може тврдпти да прпсуство неких микробних пропзвода у води не чпни самим тим већ једну опасност, било производећи лагано тровање воде, било потпомажући у каналу за варење развитак патогених микроба, као н. ир. тифусних, колеричних и т. д. Осем тога не треба губпти из вида да управо присутност материја, које се могу иримењивати , п претвара оногањене воде у средину, у којој се могу микробе култивирати. Ма какав бпо употребљен начпн стерплпзације пијаћпх вода, не можемо се надати, да ће вода, пуштена у одводне цеви, битп слободна од сваке клице; чак п ако овпх нема по изласку пз стерилизаторскпх апарата, она их може наћи п добиги одмах по том, н. пр. у самим водоводним цевпма, и микробе, које тако може примити, могу бити и натогене. То се нарочито лако може десити онде, где исте цеви служе напзменце п за изворску и за речну воду, као н. пр. у Иарпзу. Ако ове клпце наиђу на средину, повољну за њихов развитак, стерплизација ће битн илузорна. Отуда нама изгледа — ма да у осталом имамо директне иотврде за ово — да ће озонисована вода много теже моћи заразити , на овај начин, него обично Филтрована вода. Што се тиче дејства озонова на водинв органолеатичке особине , и оно је особито иовељно. На првом месту већ и пз саопшгене аналпзе увпђа се да су соли, од којих највише завпсе водпн укус и утицај на органе варења, врло мало промсњене утицајем озона. Натријумов хлород непроменљив је; нитрати се знатно смањују, делимично се таложе магнезијумов карбонат п калцијумов сулФат, а гогово нп мало калцпјумов карбонат. Било би од интереса испитати да ли таложење калцпјумова сулФата не би било још јаче код вода, које овај састоЈак садрже у већим количинама (морске), и да ли према томе не би озонисање донело ноиоправку овпх вода. Али тек нарочито и знагно се мењају — боја, мирис п укус воде, која је запрљана органским материјама. Колику промену и поправку у овом погледу чини озон, могло се видети н. пр. на Хигијенској Изложби, где је нарочито било намештено неколико епрувета загађене воде, која се озоноФпкзцпјом ослобођавала свога мириса и куса. Сенска вода која има већ на дубини од неколико десиметара осетно жућкасту 31*