Delo

486 Д Е Л 0 Своје аргументе писад црпе и у међународној приватној науци п у историЈи. Његово излагање начела неинтервенције и његова аргументацпја, да то начело није у питању, кад је реч о помоћи коју би европске силе указале балканскпм народима, показују колико разумевање у науци о међународном ираву, толико п подобност лепог прегледног и концизног излагања. Ппсац се држи у том ногледу модерног гледишта, које водећи рачуна о разноврснпм потребама данашњег цивилизованог човечанства, пзмирује начела неинтервенцнје са начелима народности. Једина крупнија примедба, коју бисмо овде пмали учпнити, али која у осталом не стоји ни у каквој вези са циљем који је писац себи поста« впо, 3' томе је, што ппсац усваја погрешно мишљење да се појам интервенције простире само на мешање V унутрашње посдове једне државе, а да дтицање треће државе на односе који се стварају измећ}' другпх двеј}т независних држава не може ни у ком случају иматп карактер пнтервенције. Нека писац сам замисли овакав случај: две независне државе рецимо Срби)а и Румунија плп претпостављајућп раскпнуте везе вазалства бугарског према Турској, Србија и Бугарска скланају међу собом царинску }’нпју на Форму старога немачкога 2о11гегејп-а. Таква унија није у вољи Аустро-Угарској, и она се уплеће у ово регулисање српско-румунских или српско-бугарских односа, да образовање таквих односа спречи. Зар то не би била интервенција, тако исто окарактерисана, тако исто противна државној независности српској и румунској илп бугарској, као да је у питању и какав Устав пли закон, којп се туђинском интервенцијом намеће пли забрањује. Историјски део расправе већ је далеко лошији. Излагања пишчева ту су п збркана и нетачна и тендецијозна. Псторијски догађајп, и нз нрошлости старих балканскпх држава и из нашега доба, побројани су ту с брда с дола, без обзира и на њихову важност, и на њихову узрочпу везу, па чак и без обзира и па ред којим су се они збпвали. Што се за тим на нрви ноглед даје запазити, то је очита тежња, да се све што је бугарско надува п уздигне, све пгго је српско сведе на мањи значај, ако не п са свим прикрије. Срнска огнорна борба иротиву инвазије гурске сгављена је ту иод псту меру, нод коју и бугарска. 0 Кос-ову се нисац решио, видп се, не могући на ино, да тек онако кроза зубе протепа неколико речи, аФектирајући (не смемо ни иретноставити да је то могло бити из незнања) да Милоша Обилића назпва „Кобилићем*. После Косова нпшта. Оних нуних 70 година тешке крваве, истрајне борбе коју српски народ води н даље нротиву силног, необузданог освајача бап! као и да не иостоје. Једна добпвена битка сахранпда је Бугарску државу ире краја 14 века! Тесногрудом натрпотизму бугарскога иисца требало је да и српеке државе нестане нсто тако после једне велике изгубљене бнтке и опет пре краја 14 века! Псто тако за херојске српеке усганке од годнне 1804 и 1815, крји су иовели коло народних револуција на Балканском Полуострву, иисац је једва тек написао неколпко речи, да нх иомене узгред као догађаје ло-