Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 493 Бедим Морем може да буде бугарска за то, што је насељена са бугарском већином и што и геограФски и етнограФСки нрипада Бугарској“ (стр. V—VI)). Поткрепљујућп своју основну мисао, нисац се послужпо и разлогом. који је парадоксалан, кад се узме на ум крајни смер. Ако је истина, да „за Бугарску нема велике опасности, докле год постоји Турска на Балканском Полуострву“, оправдано би било тежити да се она и одржи на њему и да се помоћу реФорама уклони оно што пе ваља, а не подстицати јавно мњење у Бугарској противу Турске и тако посредним путем радити противно тенденцијама руске иолитике на истоку. Одчовекакоји хоће да вреди као русоФил двојак парадокс, који му не би било тешко нзбећи, да је могао своја патриотска осећања довести у склад с обзирима обазривости и хладнокрвнога просућпвања. II ако није ситна ствар ова парадоксалност, није најзад оно, ради чега ова књижица заслужује да се пажљиво разгледа. Као што се, по истакнутим наводима, види, новина којом се ова књижица одликује у томе је, што се у њој питање о Маћедонији расматра са гледишта политичкога, које се заснива на економској неодољивости. Пошто писац није налазио да му је потребно потврђивати своје тврђење да Маћедонија „и геограФСки и егнограФСки припада Бугарској,ц ни ми не мислимо да нам је потребно то тврђење обарати. Питање је, како данас стоје ствари, спорно и ми ово потврђење узимамо као пишчеву претпоставку, противу које се може изнети толико разлога п то основаних, колико и за њу. Важна је ствар уочити п признати, да су при решавању оваквих спорних иигања, од утицаја, не само геограФСке прилике и етнограФска обележја, него и политичке потребе, створене економско-привредним погодбама, од којих једном народу зависи развиће па и опстанак. Како су у решавању питања о Маћедонији ангажовани и наши политички шггереси, нека нам се не замери жељи, да и ми о овом коју кажемо. Да се не бисмо изложилн опасности, да повредпмо обзире обазривости и објективности, изјављујемо да немамо разлога не усвојити основну пишчеву мисао, са незнатнпм псправкама само, како би она боље одговарала и интересима заједнице Југо-Словена и интересима свега Словенства и политици Русије на Балкану. Иризнајемо да је бугарском народу тешко лишити се једнога мплиона словенскога становнишгва у Маћедонији, али тврдимо, да бп Србији то падо још теже, јер је она и простором и становнишгвом слабпја од Бугарске. Притиснута са севера н запада областима, којима Аустрпја заповеда, а немајући, као што има Бугарска излаза на море, Србија је осуђена, не само да буде васал Аустрпји, него да, економски разривена, изгуби ц своју политпчку самостадност, ако за времена не успе ослободпти се ових стега — излазом на море. Од колике је штете ова наша зависност од аустро-угарских тргова, леп су нам пример носледице оних непрестаних шиканерија, којима нас Аустро-Угарска мучи, чнм јој се што у Србији не свпди. Кад овако данас стојп са положајем Србије>