Delo

КРИТИКА П БИБЛИОГРАФИЈ \ 497 народ, противу којега као да је једино и управљена. Да ово потврди, навео је писац нрплично Факата, међу којима на нрво место истиче сметње којима бп Турцп да омету напредоваље бугарских школа у Маћедонијн, али је при том пропустио нагласити истинит Факат, да Турци такве исте и још горе сметње чине и отвораљу српских школа, јер би му он покварио закључак, који ]е из наведених Факата хтео да изведе. Којн хоће са Фактпма правилно да рукује не сме их подешавати према једном у напред постављеном тврђењу, него их мора изнети тако и у таком облику, да из њих, тако рећи, сам собом изиђе и закључак, који се хоће да изведе. Пзгледада иисац ове књижице није тако свуда радио Као пример томе нека нам послужи начин умовања, којим је писац дошао до горњега тврђења. Чим су Турци почели долазити к себи од страшног удара, који им је задала последња војна с Русима, иочели су гледати како да зауставе и омету напредовање бугарскога иокрета у Маћедонији. Прво су наумили ударити на школе, па су тога ради издали закон о надзору школа, установивши њиме тако зване муариФ-комисије, којпмаје стављено било у дужност нодизатп турске и врншти надзор над хригаКапским школама. (А зар су само Бугари хршићани у Маћедонијн?) Ове су комисије пмале, осем тога, задатак одређиватп, која лпца могу вршити учптељску службу и нарочптим се испитима увераватп да ли су способна. за ту службу. Због тога су сви учитељи морали иолагати аред њом исиите. То је сметња којој је услед отпора хришћанских општина (ваљда не само егзархпјскпх?) учињен крај ирадом од 1894. године. — МуариФкомиспје су пмале да одређују : кад се и где могу отворати нове гиколе. То је друга сметња, због које су се Бугари, да би јеуклонили, морали борити и с лукавим Грцпма и с обесним Турцима. А кад је турска влада опазила, да ни та мера не може да доведе до жељена ресултата, прпступила је трећоЈ : издата је 1892. год. министарска наредба, ио којој се школе, о којима се стара оагитина, замењују гиколама, о којима Ие се старати и иред властима бити одговорни за ред и рад у њима иојединци. После одсудне борбе коју је предузела егзархнја, потномсгнута и бугарском владом и бугарским јавним мњењем, изишла је 1894. год. мало час поменута царска ирада, којом се уклањају све ове препреке и наређује. да се пздаду „русат-намета“ на нме бугарских владнка, а где овпх нема на име председнкка. II најпосле четврта је сметња у томе, што турска влада не доиугита да се зидају нове зграде за школе без нарочитога за то фермана. до којега се долази врло тешко, пошто се. помоћу бакшиша, уклоне силне Формалностп. То су у главном некодиким примерима поткренљене сметње, којнма се Турци, како писац тврди, служе противу бугарских школа. Да бп му пак био тачан и закључак о убиствености наЈновије турске политике за бугарски народ, требало је да не испушта пз вида ово двоје: 1. Датумима, од кад су се ове смегње иочеле с-тављати, не може