Delo

КРИТНКА II БИВЛИОГРАФИЈА 503 српски консул сам нотплатио Ха<к'з пашу. Којн нознајс карактер Хаф'зпашин све му пре може иребацити. само не н то да хоће да прими мито. Ово је једна проста измишљотпна , којом се хоће да забашури ^спех српскога покрета у селима близу бугарске границе. Берову је огромна већина на српској страни. 0 томе сведочи и велики број ћака у тамошњо) српској школи. 1893/4. школ. године бнло их је 150, а бугараши тамо и немају школе тако их је мало. II валија, на супрот протестима и народа и струмичкога владике, којп је у овом погледу незавнсан, даје сам бугарашима ред у цркви, а смера и у ДуФу да преда другу цркву бугарашима. И ми налазимо да је то право. Није човечно остављати без цркве побожан свет, којему је она све и сва. А да лп тако мисли и.писац? Не верујемо, јер како би онда догаћај са црквом у Гостивару неверно представљао. У Гостивару и у целој околини срнскп покрет стоји врло добро. Ове године мучно да ће бугараши иматп у њој више од две школе. Много година Срби ннеу ималп право да се корпсте црквом, и ако су иостојала толика решења, да се и њима да ред у цркви, јер имају подједнак, ако не и већи, број кућа е бугарашима. Може се мислити како им је могло битп без цркве, у којој бп се Богу молили, причешћивали, венчавали и мртви опојавали ! II зар је онда чудо. што су, кадим власт није хтела помоћи да доћу до свога права сами га силом извојевали ? Да је у прецставника егзархије у том крају било више, не памети него душе, спор се могао изравнати на миран начин. Исти је овакав случај п са црквама: у Кочану, где Србпма није дат ред у цркви; у Кратову, где се Србима, ако их је мало мање од бугараша, не даје ни у цркву (а има их две, од којпх они траже мању), ни у гробље; у Тетовуч где је српска оиштпна од старина врло јака, Србима се чине сметње, и ако је у њпховпм рукама п патриЈаршијски Ферман за цркву; у Скопљу, где Св. Спас нису Срби добпли, према првпм наредбама патрпјаршпје, само због тога, што је полиција била лабава, што се Пандуров унео а бугарски владпка упућивао гркомане како да раде па да сметају Србима. Оваких бп се примера могло навести још врло много, али ми држимо, да је и ово доста, да се увиди, како је писац непоуздан и у извоћењу закључака и у пзношењу Факата, само ако се они тичу Срба. Њега страшно боли сваки уснех српски, па би хтео ма на који начпн да му одузме значење или да га објасни недонуштеним средствима. Зато он намерно умањује и значај српског успеха у Куманову и кумановској кази п значај успеха у множењу сриских школа. До 1893. године срнски је покрет у Куманову био врло слаб услед несавладљивих готово тешкоћа, јер су Срби имали тамо да се боре п са бугарашима и са турским властпма. Власт је грубом силом затворила била српску школу и прогерала учитељицу, која је имала псправну „русханнаме* за отворање школе. Кад је архимандрит Дионисије, као помоћннк натријаршијскога владике у Скопљу, хтео у цркви служитп службу