Delo

508 Д Е Л 0 језик у својој књизи, када је већ узео да пише п за оне „који српчу“; Јер сумњамо да ће ови разумети речи: туберкулоза, лајици, хроника, секантни и т. д У ошнте радовали бисмо се, кад Др. Лаза не би на брзу руку радио, што се види и у овој књижици, која је јамачно требала да изиђе као „стогодишњи номен Др. Џвнеру из наше благодарне ота џбине*. Иначе ова ваљана књижица Др. Лазе заслужује сваку пажњу, и ми је топло препоручујемо „народу“ коме је и намењена; јер ће у њој наћи доиста здраве поуке, како се треба чувати од великих богиња и шта ваља радити кад се болест у народу појавп, Др. В. Ж. Ђорђевић. ШгузШод-ге сотрагее пе 1а таппоНе. Е1ш1е ниг 1е тесап1бше Ле 1а Љегто^епезе е1; с!и зоттеП сћег 1е§ таттИегеб, раг. К. Вићо18. — ТЈп. уо1. 111 8° с!е 58 рао-еб, 119 К^иген е1 125. р1апсћеб. Рапб, Маббоп. 1896. К. БићоГз, проФесор опште п упоредне Физиологпје на лијонском университету, написао је студију иод горњим насловом, која се бави испитпвањем зимњег сна, поЈаве, која наступа у зпмње доба код неких сисаваца. Ова заннмљива појава је интересовала пз одавна зоологе, јер су ови већ били констатовалп: да некп сисари, као животиње топле крви п постојане темнературе, у време, кад наступе хладнији дани, почпњу изједначавати темнературу свога тела са околином, те ово снпжавање телесне тоилоте достигне тако јак степен , да услед тога и све виталне појаве ослабе, због чега жпвотиња дође у неко летаргичео стање. Ппсца овог дела запнтересова ова појава, те као тип за својаироматрања узе сисара, познатог иод именом мрмољак (гааггаоНе), као најзгоднијег представника ове чудне нојаве. Дело, нзрађено на основу тачних и иедантних ироматрања, у ствари је најбоља монограФија ове врсте до данас, К. Бићо^з мисли: да су узроцн ириродног снаидентични са онима који настуиаЈу за време зимског снавања. Изгледа, да једна постојана појава, коју су и сви досадашњи испитивачи наводили, прати ово зимско сиавање, а то је: смањивање хемијских промена; писац се не задовољава с тим него наводи: да се хемијске промене састоје у нагомилавању СО2 у крви н у слабијој нродукцији овога гаса; даље обава ]*еснираторна, т. ј. однос између ансорбованог кисеоннка п иронзведеног СО* смањује се п ириближује се ка 0,5 док се у животињс у будном стању овај однос пење ка јединици. За време зимњег сна масти јако сагоревају, што је доказаио иарањем живогињских лешева носле нодужег спавања. Писац је својим испитивањима иоказао: да за усиављивањо мрмољака не сме бити нижа темперагура од 0°; ако успаваног мрмољка метемо у средину са темиературом испод 0’, овај ће се морати одмах пробудити илн ће морати, ако не настуни овај случај, угинути. У својим