Delo

Д Е Л 0 516 турску власт. Али је и жупанија вировитичка била мања но данашња. Чини се , да је целу жупанију сачињавало вировитичко властеоетво, које није ишло дал.е од околине Вировитице. — Данашњи обим добилајеова жунанија г. 1745., када су у Славонији ускрсле три жупаније — вировитичка, пожешка и сремска. До г. 1751. биле су уз Хрватску, а те године прида нх Марија Терезија Угарској. Тако би до 1848., када се Славонија придружи Хрватској. Први је вировитички жупан, од како је враћен устав, био бискуп Штросмајер, за овим Делиманић, Петар гроФ Пејачевић, Мирослав пл. Краљевић и Мирко Кршњави. Од г. 1886. жупаном је д-р Тодор гроФ Пејачевић. „Вијенац“, по ком и ове податке о жупанији вировитичкој саопштнвамо, није задовољан овом радњом Шишићевом: што на дугачко и широко нрича о политпчкој и цркв ној историји Босне, кад се ова готово и не тиче вировитичке жунаније; а и с тога што је онај део, у ком причао турском владању у Славонији и о раду за њено ослобођење, копија Смичикласа и Лопашића. Боље му се свиди израђен унутрашњи живот и најновија историја ове жупаније. Замера и карти ове жупаније из XV в., што су места означавана маџарским писменима а истичеи махне правописне и стилистичке. 1)ашса. — Отпочиње већ сезона календара за нову годину. Већ је један изишао н то иознати календар светога јеронимскога друштва „Пашса" иод уредништвом Рубетића. Календару овом сврха је ноучно-забавна, те у њему има, како хрватски лиетови веле, доста лених чланака те врсте. У њ ^му су и животописи Миха Клајића, Анте Старчевића и Лад. пл. Куку.вевића; описи Вараждинских Тоилица, Новога и Црквеннце; стпхови И. Трпскога Кривоклетник ит.д. Као орган друштвени „Даница“ доноси и летопис његов, из кога дознајемо да друштво броји 12.828 чланова. Штампан је овај календар у 44 хиљаде примерака. Конапса §а1е 1 8аИге. — Под тимјеименом штамнао Људевит Варјачић своју збирку шал.ивих саставака оригиналних и преведених. Крлтика врло неповол.но нзречс суд о овој збирци, која је могла са свим изостати. Није било потрсбно прикупл.ати књигуод 140 страна мале осминс ствари нећ раније објављене но лисговима , а садржине пролазне. Статистика Босне и Херцегоинне. Прошле године априла месеца нзвршен је попис становншптва у Боснн и Херцеговини, о чијем смо ресултату у своје време („Дело“ књ. VII, стр. 156.) донели белешку према „Сарајевском листу“, а сада је земал.ска влада издала књигу, у којој су Главни резултаги апинга житељетвл у Вогни н Хе>>целооини о | 22. априла /N95. еа аолацима о т&риторијалном разлјељењу, јанннм ваводнма и ‘рулџим врелима (Сарајево, земгхљска штампарија 1896. — На 4-ни, стране С1У и 778.) Приступ у овом делу има три дела.- у I је говор о организацијн и извођењу досадашњих пописа год. 1879., 1885. и 1895.; уПје аналитнчки приказ главних ресултата пописа у години 1895. с обзиром на раније поиисе; у Ш су завршне наномене. Други део има неколика одељка, као : 1. Прираштај становништва. 2. Подела становништва по сполу и годинама с кратким поменом о телссним недостацима. 3. Деоба по вероисповести п звању с особптим обзиром на аграрно питање и 4. 0 насељености и организацији оиштина. У скоро изићи ће из штампе ц Резултати аоииса етоке у Боени и Херцеговини од год. 1895. Саонштавајући читаоцима о овим делима, обраћамо им на њих пажњу, јер циФре најбоље говоре. Кроз Босну и Херцеговпну. — II опет ново дело о Босни и Херцеговини ! Познати немачки новинар Хајнрих Ренер штамиао је у Берлину огромну књигу, ко.јој је дао натпнс Пигсћ В о 8 п 1 е п — Неггее«''јиа кгеиг ипЈ ^иег. 0 овом делу сарајевска „Нада“ с похвалом говори, јер се нисацдотиче и управе босанске те је хва.ш ; шта више донела је и слику његову. Ренср је ноделио ово своје дело у ове 32 главе — по „Нади“ —: На босанској железницп; Постранце од трачница,- Жељезаре у Варешу; Сарајево,Живот и рад у босанеком главном граду; Из босанског живовања и љубовања; Пово доба у Сарајеву; Бисер Босне (.Плнџа); У ,нодручју Дрине ; Из Горажда у Фочу,- На граници новопазарског пашалука; Вожња на Дрини; Старн босански рудокоп (Сребрница); Нрама Зворнику; Идиличне вожње; Романија и Гласннац; Из СараЈева }г Мостар: Главни град Херцеговине; Благај и врело Буне; Уздуж црногорске међе; У врту Херцеговнне (Требиње); Далмацијом удолину Неретве; Долином Гаме у Јајце; Крлљевски град у Јајцу; Јајце н околика му у садашњости; Пз Лашве преко Травника у Јајце: Долнном Врбаса у Бањалуку; Бањалука; У насеобинама; из Бањалуке у Костајницу; Прама Тузли; У нодручју соли и угљена. — Књига има 481 страну велике осмине, .са 35 слика и 253 слнчице у тексту, које су радили Б. Л. Арндт, Е. Арндт—Чснлин и др. познати сталнн сарадннци „Надини." Неке су слике већ рапнје штампане у „11ади“, и но том судећп духовна веза постоји свакако између писца и бар уредништва „Наде.“ Писац обећава да нзда и други део, ако се свиди читаоцпма оно што нм сада даје у овој скупоценој књизи, којој је продајна цена нрло ннска — Форинту н 80 новчића. Метеоролошка опа<кања у Босни и Херцеговннн. -- У државној штампаријн у Бечу, о трошку босанске владе, штамнана је књига под натгшсом Ег&ећшззе Јег шећегео1о^18с11сп ВеоћасћБш&еп Јег Баш1е881аНопен 1П Возшеп-Негсе&оуша 1111 Јаћге 1894.