Delo

ЕТИКА И ДРУШТВЕНО НИТАЊЕ 47 су му браниле сваки развитак, једном речи средњевековно друштво. Сада место традиција овлађује здрав разум, место затворених и неприступних сталежа индивидуалистички апсо лутизам нивелише цело друштво и претвара га у једну општу личност — државу. ФилосоФија узимње Ја да со највише њиме бави и напушта старе метаФизичке системе. Место ауторитета свуда личност. Настаје обожавање личности до апсурдума. Нарочито је био то ХУШ век, који је огласио рат сваком ауторитету објавивши свемоћност здравог разума. Сви се људи рађају једнаки и слободни. Човек је слободан и кад се у ланцима роди ! Он није створен да служи и робује већ да живи. Цео свет је ради човека створен. Човек је свемоћан, ако само то зна, ако хоће ! Треба оставити потпуну слободу личности, а држави само једну дужност: да јој гарантује сигурност и и живот. Остало је све брига саме личности како ће се она умети наћи у овом свету. Треба пустити потпуну слободу утакмице, дати маха личним сиособностима да се огледају. Ми живимо, дакле, у веку индивидуализма, у коме су очигледни резултати његови. Није се дуго чекало па да се она егзалтација, којом се дочекала победа индивидуализма, претвори у разочарање. Р1ндивидуализам ни из далека није оправдао наде које се су на њ полагале, нити је могао да докаже како треба ауторитет сузбити у оне границе, у које се овај повукао после победе његове. Од потчињеног ропског положаја свог личност, испевши се на једну такву висину, од које стрмоглавица хвата, почиње сумњати у своју свемоћност. А кад се свемоћност често пута обрне у потпуну немоћност, онда и уверење прелази у сумњу, те прво долази разочарање. за тим очајање. Очекивани рај на земљи, општа срећа и благостање у друштву, све су то остали само лепи снови. Стварност је испала сасвим друкча. Ни с мало се утехе не може рећи да је добра. Човек је стекао пуну слободу рада да зарађује како зна и уме. Индивидуализам је успео да слободном самоопредељењу уклони све сметње које вођаху порекло своје из средњега века и доба апсолутизма : ропство, потчињеност, кулуке и аргатовање, еснаФе, разна ограничења саобраћају с места у место или с краја у крај ; да се дигне забрана не смети се исе-