Delo

52 Д Е Л 0 тражити да имају исте врлине, да слуге и робови буду каваљери и племенити у држању. Као што сталешке разлике утичу на карактер н услове борбе за опстанак, тако исто и. за читаве народе вреде : порекло, историјске прилике и геограФски положај. Ако су Словени нижи културом, то не значи и да су мање талентирани, већ што су били бедем Европи противу азијатске навале. Док се Европа могла, заклоњена Словенима од непријатењске навале, културно развијати, дотле су Словени, ангажовани борбом за опстанак, заостали далеко иза ље. Под овако разноликим геограФским и историјским погодбама створио се н карактер народа, његова култура и т. д. а на све то најмање је имала утицаја одлика расе, већ исгоријске и геограФске одлике. Ова два последња момента утичу највише на стварање народног карактера. И ако Јевреји припадају другоме стаблу кавкаске расе, ипак је њихов национални карактер створен историјском им судбином. Разбивени по целоме свету, они су све до Француске револуције били презрени парија европски, који није имао права на непокретно имање, стајао је ван закона, слободно га је било тући, пљачкати па и убити. Једину привилегију оставила му је црква и држава, да може давати новац под интерес, да буде зеленаш. Хришћаннма је црква у средњем веку забрањивала новац под интерес давати, сматрајући то као нешто шгетно и богохулно, а искључиво је тај нечисти посао допустила Јеврејима. II ако се код њих даље развијао тај шпекулативан дух, зар су они криви за то ? Они нису могли бити ни ритери ни великопоседници, ни племићи, већ једнно трговци; а гоњени п нрезрени, немоћни и малобројни, они су развили најгоре особине своје природе на штету бољих. Кад каква велика псина гордо препречи пут малом псетанцету и ово осети сву своју немоћ пред свемоћним противником, тада се ирући на ледину, предајући се судбинн својој. Оно више није ни смешно ни достојно да буде противник, већ жалосно; његов положај као да гордоме иротивнику хоће да каже: «3ар ме не вндиш колицно сам н како сам бедно , н зар се не стиднш да се још са мном носиш“ , те и гордог протнвнпка Фрапира оволика мнзерија и достојанствено га пропушта слободна. Таква природа развпја се н код људи и код народа, кад су у неједнаким