Delo

ПОГЛЕД НА РАШКО-ПРИЗРЕНСКУ И СКЕДЕРИЈСКУ ЕПАРХИЈУ 85 оно под охраненијем клира тоје церкви, које је црестојатељем бил иреставлешисја, даже до произведенија инзго Епископа: развје когда не останетсја клириков в оној церкви. Тогда Митрополит да собљудајет оно је в целости, и все да нредет Епископу, которји постављен будут." Ово су Јасне одредбе законске, али Грци немају рачуна, да пх примене на Србе!... Народ је стајао на законом земљишту, кад ствари није хтео предати до постављања новога митрополита. Поред тога, што је сигурност ствари нотпуно зајамчена, и поред јасних законских наређења : да ствари остану у митрополији до постављања новога митрополита, Патри" јаришја је слала три посланства ради узимања митроиолитове имаовине !.. Паријаршијски изасланици су правили читаве шкандале око Мелетијеве заоставштине. Народ и свештенство нотрзани су на суд, јер су их пзасланици бедили, да су сакрили Мелетијеве паре; цела послуга покојнога митрополита допала је затвора из пстога узрока. Залуду су свештенство и народ уверавали изасланике, да митроиолитове паре и друге стварп нико није узео, Грци су остали при своме! Ах ! грчка грамжљивости!. Кад су патријаршијски изасланици видели, да неће народ осрамотити и уплашити, пристану да носе оно што су нашли Народ то на основу закона одбпје, али се око тога изроди читав спор, где опет народ победп. Изасланици се врате а ствари и даље остану под полицијским печатом!.. Народ је непрестано тражио Србина за митрополита па, кад митрополит дође, да се са стварима поступи, како закони налажу. Кад Патријаршија није одговорила на захтев народни, сва важнија места из епархаје пошљу своје изасланике, да лично нредставе Патријаршији народну жељу. Нзаеланици су већ неколико месеца у Дариграду али им се никакав одговор не даје!. Патријаршпји није стало за 25*000 нравославних домова, њој је више стало за 400 турских лира !.. За то Патријаршија поново пошље два посланика да узму заоставшину пок. митрополита : скопљанеког митрополита Мегодија п једнога архимандрита из Цариграда. Кад народ ниЈе хтео да оступи од своје пређашње одлуке, Методите се врати у своју резиденцпју, а архимандрит и даље остане у Призрену. Овом је приликом народ био попустио и реши да ствари преда, да ее отклони н та сметња и да се православље и даље не брука. Изаеланици одмах узму паре (до 500 д. ц.) и спреме ствари за пут. Пзасланици меето да се е народом опросте и да се заборави на оно, што је било, а они се покажу у иравој грчкој боји. Цариградски архимандрит изјави : да ће оетати у Призрену до даље наредбе, и да ће за то време учити српеки језик. Нронијја! Грк и љубав спрам српскога језика! Кад народ види задњу намеру, поново врати ствари, али паре остану. Народ је покушавао да и новце иоврати, али кад је видео, да не може бити без шкандала, дигне руке. Архимандрит и даље остане у Призрену под видом: „извиђања правога етања етвари,“ али с чиме ће се свршити, тешко је погодити, А сва је прилика да ће Фанар изгубити парницу.