Delo

ТаОРТаЕ БРАНКОВИЋ

П5 бивало свв сумњивије. С тога је вањало помишљати да се за случај новога рата с Француском спреми у напред замена војсци која би се с Дунава тргла на Рајну. Таку је замену могао дати хришћански, на првом месту српски, устанак на турке, а никога не беше згоднијега од Бранковића да дигне иравославне Србе на оружје. Због свега тога Леонолд уради готово исто оно. што и Матија Корвин Хуњадски пре двеста и неколико година, с истом намером с којом и он. II тако Ђорђо с ћесарем по други пут утврди некаке везе, и овај му као кра.в угарски изда нову повењу, у Бечу 10 (20) септембра 1688 године. — Споменувши у почетку његове претке владаоце, од којих су једни краљевали Босном, Србијом, Бугарском и Далмацијом, а други владали Хрватском и Византијом; споменувши и Вука Бранковића Подгоричанина, и Ђурђа Бранковића господара Илирије и обе Мисије, обојицу баштинике Херцеговино. Срема и Јенопоња (Бачке и Влашке); споменув да.ве како је њега. «Ђорђа II,” потврдио у његову наследству и дао му баронство угарско : даје му сад назив кнежевски или гроФовски (Ши1о сошНит \и1^о ^егшашсе ОгаС ттсирап во1И:о тв^туштз) са свим угарским гроФовским правима, те му раније потврђени грб према новом рангу сад «увећава, разграњује и украшава.” г*) • У ово је време, по Руварчеву мишњењу, Ђорђе сковао још једну круппу лаж. Њему је иоред наследнога права на деспотство и поред ћесаревих пове.на требало још нешто ! Чудновато је да је у оно доба, кад је у Јевроии неограничено владало начело апсолутне монархије, Ђорђе осећао да му за успешан рад у Срба треба још нешто — воња народна. Него је и ту пошао са својим старим оружјем — измишњотинама ! Он је доцннјо написао у својој хронпци и у својим представкама цару — па Руварац мисли да је сад, по повратку из Беча, то и приповедао и објављивао, — како је давно изабран и посвећен за деспота српскога Ево шта је у главпом причао: