Delo

ЂОРХ.Е БРАНКОВИТч, 123 ника Исмаилта". Главни му је стан био у Ршави, и њу одреди за зборно место свој војсци. И, Ђорђе нађе одзпва. И док су једни Срби попуњавали ретке редове цареве војске, други иритецаху на „деспотов*' позив. Народу сину : не само ослободити се од турака, него још добити владаоца своје вере и крви, па још потомка чувених и славних династија ! Стара «бранковићскам иородица није истина народну успомену заносила сећањима славне силе и блеска који кружаху око имена немањићских владалаца; према њој се не гледаше ни с оном побожном поштом с којом на косовскога мученпка и сина његова : — али је јуначка борба, коју су Ђурађ Смедеревац и његови унуци водили с Османлијама пуне три четвртине века (1427 - 150*2), ипак била освојила душу народну, те нрема њима пониче дивњење и симнатија, не гледајући што су били «коленои оног истога Вука Бранковића, на кога је народно предање просуло толико клетава Тако Ђорђа народ прихвати као потомка старих деснота — као свога деспота. Ако и није било, ни пре ни после, Формалнога иа чак ни каког му драго избора, тим је ондашњи иојас народни акцептовао Ђорђево десиотсво. Оно впше не беше само Бранковићева ствар него и народна. Тим је оно добило са свим други значај, о ком прн оцени ондагпњих догађаја треба водпти рачуна, и го свакојако више него је водио Руварац. Народ је, разуме се, бно преварен, а бити преварен — није добро, јер зло (а иревара је и лаж — зло) не рађа добро. Тако Руварац и мисли да је од Ђорђеве појаве и било само зла, истнна не специјалишући га ближс Него ја мислим да је од свега ипак било и нешто добра, као што такпх примера има доста у историји осталога човечанства. У часу велике кризе — а критичан је бно онај прелаз из турске осман* лиске под католичку немачко-угарску владавину — народна је свест добила јаку потпору. Говорећн о стању нашега народа у оно исто време с једне и с друге стране око Белебпта, Смичиклас пише : „Нема у свом пуку мисли какве политичке ; сва му је мисао у песми његовој, која пева осећање његово, срце његово.”1) Ово је без сумње претерано, алн у многом истиI) Ц\Те8^о§;о<ШпЈ1са о§]о1кн1јепја 81а\ошје, 2а{Јге1), 1891, 151.