Delo

ЂОРТаЕ сранковш; 127 на1)у, ако буду од потрвбе против Ђор1)а. И тако, 1 (11)декембра речене, 1688 године. осамдесет и два дана од кад је иадана Ђорђу грофовска повеља, саоиштава Навлу и браНи му угарска кашделарија цареву одлуку „да могу употреб.кавати јајачку гриФовску титулу и достоЈанство ; само што се тиче босанских добара које држаху Еа.ихови стари, цар ће наредити да се то дубље развиди”. По излагању Л Талоције рекло би се да је тај кизвиђај” убрзан гласовима који су с доњега Дунава стпзали о Ђорђу и његову дизању народа. 18 (28) јуна одлучи цар, и саогпити се молиоцима да им цар дарује тражена до • бра али под погодбом : ако Босна дође нод угарску власт, да докажу своја нрава на њих. Очевидно је да им се на двору у ствари није веровало ; али је згодно било озбињно узимати њнхова тобожња права. После краткога времена отправљен је најстарији 'брат Павле, да помогне Лују Баденском смрсити конце Ђорђу. Али да одмах цареве наредбе изврши, немаше Баденски тада ни згоде, ни времена да је тражи. 7. Султан Сулејман стиже с војском у СоФију, и ту се устави, а нови серашћер Реџеп-паша поведе напред четрдесет хи.вада војске. Дотле се и Луј Баденски био окреппо српским добровоњцима, те је располагао са 24 000 војника (17.000 царских, остало српских). Ипак је дуго избегавао иресудну битку, па је на послетку прими код Баточине (20 августа), и ту серашћера до ноге потуче. За овакав успех знатан део заслуга припадаше Србима. С тога је марграФ нз саме Баточине на ново разаслао своје прогласе целом народу ио свој Србији и Боснн. Из Багочине се ради несташнце хране и других гтотреба морао Баденски и преко воље кренути напред, да што пре сукоби непријатеља. Код Ппша дође до нове битке, с којом ца ревци с много мањом војском извојују сјајну нобеду, а храпе за војску нађу да су се могли исхранитн пуна четири месеца. II у овом су со боју Срби тако храбро владали, да их марграФ и овде хвали у својим извештајпма, те нарочито сиомиње храброст и предузим.вивост српску при изненадном обилажењу