Delo

ЂОРТлЕ БРАНКОВИЋ 133 овако како Руварац каже ; ако постоји, јесу ли га за то оптуживали, и, на послетку, с колико права. Одмах треба да кажем да нису ствари онако како пише Руварац. Јест Ђорђе радио за свој рачун и јест имао своје посебне намере и јест све то било против интенција бечких, али не стоји да се он ћесарском двору био предао и њему био посветио своју иолитичку радњу. Ја мислим да се то не може доказати, дајбуди Руварац не доказује ни једном речју. Напротив, из целога Руварчева излагања јасно излази да је Ђорђе, од Кара-МустаФина поласка на Беч, непрестано стојао с истакнутим својим претенсијама, које му, а то је такође знатно, нису ни сиорене од Беча, него су му одатле још и подржаване. И Ђорђе се према двору бечком никако није мењао ; није се ни Леополд у ствари мењао, али се за пуних шест година прилагођавао Ђорђу, па се од једаред ноказао шта је На тај начин тек догађаји почетком лета 1689 године донесоше са собом сукоб између Ђорђеве и бечке политике. Први знак да ће бити сукоба видимо у ономе мрштењу Хајзлерову ; за први мах ствар је реФерована Леополду, па је тада дошао његов одговор. Али у том одговору нема окривљавања за Ђорђа него просто наредба практичне политике. Два су интереса дошла у сукоб. Слабијему је прсло чело; али то не значи да је и морал на страни онога који је у онај мах остао победилац. Значајно је да двор није ни онда покушао да Ђорђа онтужи у смислу ове друге тачке. Трећа се тачка против Бранковића такође не може одржати. Кад га узмемо, а морамо узети, као самосталну политичку личност, каке неправилности може бити што је он почетком лета 1688, чак пре свога другога пута на Леополдов двор, учинио можда (јер се то само претпоставља, и ако, признајем, с врло много веројатноће) кораке за везу с Русијом ? Поступак аустриских ђенерала и према архимандриту Исаији нросто је акат грубога насиља, акат нолитички вањада потребан и користан, али који се пред историјом морално не може бранити. Дакле не може ни за Ђорђа бити кривице, ако је баш и имао веза с Русијом. С тога је његов затвор, ако је баш и био мотивисан, поред оног првог (због «самозванствав) још и тим разлогом, у што је сумњам, био чин јачега према слабијему а не дело чувара правде према кривцу.