Delo

Д Е .1 0 148 Цросечна брзипа бнла је у јулу 1888 год., према посматрању шведске експедиције, 3-8 мет. у секупдн. Узевши у обзир, да су у јулу чешће тишпне и магле, које могу пловидбу ирекидати и задржавати, и да.ве да ћс се пловндба успораватн трењем, ми хоћемо да застанемо на овој средњо.ј вредности од 3-8 мет. у секупди. Мн имамо Н1»ед собом хоризонтално кретање од 13-68 км. за сахат, дакле 191-52 км. за 24 часа. 11 ако је прорачунато да балон путује 30 дана, онда ће оп на основу горње претноставке проћп нут од 5745 км. или окруГло 3089 морских ми.ва. Андре је прорачунао своју пловидбу на 3700 км.; према томе дакле моћп ће. п ако јс слаб встар, допрети до континента, иа баш и да не плови нрвом пругом. Сумњнва страна екснедиције лсжи у томе, што наши модерни ,ваздухо-нловци“ нису ни себе ни свој материјал окушали на тако дугој нловидби од 30 дапа. Свакојако водоником нануњен балон може дуже времена стајати и мерен је његов губитак гаса, али пије испитивана прак,тична упогреба нод непово.вним околностима. „I/ Аегор1п1е“ нзвештава, да су Француски ,ваздухо-пловци “ Бесансон и Мале за алкохолну изложбу у Иарнзу начинили балон од 734 сћт., који је за 73 дана од водонПка изгубпо само 75 кгр. т. ј. губио је на квадратни метар само 2-58 гр. Ако су овн подаци снгурни, онда је техннка иостигла добар усиех према губљењу гаса, које се не да избећи. Мала облипа великог поларног балопа и велики гасни притнсак на његову горњем делу свакојако ће мењати ову размеру, нри чему биће од велнког значаја материјал од чега је саграђен п његова густина, те отуд, мислимо, губитак гаса услед пснетрације и неће битп велнки. Изгледа да су за ваздушну нловидбу пово.бнијп односи температурских нромена. На Шпицбергу била јс у јулу 1883. год. највнша температура 11*6°, а иајнижа 0-8°. Ако узмемо, да је балон са садржнном од 6000 сћт. нуњен на 0°. то ће он на 11° услед шнрења изгубнти само 242 сћш. од свога волумена. Те отуд је и нредвиђено, да је амплитуда нрема нолу много мања п да ће губнтак, под поменутом размером, битп с тога мањи. Свакојако друкче ћс то бити, ако .ваздухопловцп* неколико дана једно и.за друго буду пловилн по сунцу. Тада ће загревање гаса биги веће о.1. ваздушие темнературе, н у овом случају морало би се. кад настуин мутно време, жртвовати знатан део баласта. То је околност коју су заназили .ваздухоп.кжци,* јер у њој лежп оиасност. да бн се могла нловндба свршити пре времена. Губнтак гаса мора се под овим околносгима ограничитн на што мању меру. Нрнродно .је, што се мора рачунати на губитак гаса, чега мора бигн кад се балон испење на впсину од 200—300 м. На температурп од 0° Ц. губитак је код Андреова балона на виспнн од 300 м. = 732 мм. на 264 сћт. Ми узнмамо као сигурно, да ће дрском иоларном путнику поћн за руком, остати неирестано на висини од 300 м.