Delo

сто.јс примењена средства према успеху. којн с.е у иаглед може ставитн. К])атко бављење екснедиције нскључујс свако дуже посматрање. Покрегање обсерваторије може се ирекинути, иошто је Андре предвидео и нотребу заустав.вања: али пигање је, је ли наметно, кад је погодан ветар нрекинути нловидбу ? Ио нашем мнш.вењу, ову прву експедицију у балону на севернн по.1 треба схватити тако, да је њо.ј задатак више да изнештава, и опа ће свој задатак решиги, ако нам донесе извештаје о расиореду коина и воде пли о томе, да ли тамо иостоји отворепо поларно море. Нема сумње може се још посматрати граннца иутничкога леда, на и \ опште природа тих ледених маса. за тим, боја морске воде п да лп има великих морских спсара. Итинерар мора се одређивати комнасом, хронометром и по стању сунца. Брзина ветра може се одредити кад се буде пловило преко коина или леда, где се може какав предмет уочпти чије сс одстојање може одредити тсодолнтом. Ако уз то још балон буде обележавао бацањем нарочитих Флаша свој пут, опда нам то може дати богате весги о морским струјама. >< >< % Нансен се вратио са свога пута. Чпм је дошао, он је о томе већ наиисао кратак извештај и ми га ево саопштавамо у српском иреводу: „Фрам остави ноћу у очи 23. јула 1893. г. Југорску Отоку и мораде прокрчнти себн нут кроз силан лед путујућн сибирској обали. У Карском Мору откривено је једно острво а поред рта Чељустина више њих. 3. септембра билн смо нред Оленеком. али је било врло доцкан за искрцавање, да узмемо на брод тамо већ спрем.вене псе: ово бп могло одужити ексиедицију за чнтаву годину дана. Поред Ново-Сибирских острва уђосмо у отворено море до 78°50' с. м. и 133°37' н. д. Овде се 10. септембра 1893. г. заустависмо на једном вледеном пољу и допустисмо да нас лед ухвати. Са струјом п ледом кретасмо се полако у С. и СЗ. нравцу, као што је н план ексиедиције иретпостављао. Лед насјеснлно притискнвао, алн је „<[»рам* био дорастао Сваком нритиску. Темпаратура брзо наде и остаде целе зиме ннска. Недељама јс жпва била смрзнута: најнижа темнаратура била је — 52,0°. Свн чланови експедиције за све време пута б11.111 су ногиуно здрави. Елскрична светлост, коју је давала једна ветрењача, на броду намсштена, одговаралаје очекивањпма. Време пролажаше нрнјатно под најбољим нриликама. Сваки рађаше радосно свој посао. Бољи л.удп за оваку екснедицпју тешко да се могу паћп. Јужно од 79° нађосмо 90 лаката дубнне, северпо море свуда беше дубоко нзмеђу 100(1—1900 лакага што оС>ира теорију оалитком аоларном мору. Морско дно показиваше оскудпцу у органском животу. За време нловидбе могла су се вршитн посматрања од значаја. Хаизен н Јоханзен иршнлн су метеорлошка. магнетска и асг])Ономска посматрања. Сем овога иршена су ботаничка, зоолошка посматрања, попуњавале се збирке, мериле се дубине, истраживана је темпаратура воде н њена садржина соли,