Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА ■ ■=.!!ј.'-1 Етнографска изложба лужпчких Срба у Дрсзди Лужнчкн народ нс броји нп 200.000. Језик те малене сдовенске групе цспа га на две подутине. Литсратура га подваја. Всра га раставља у два табора. Па ппак. крај свега тога, Лужички Срби одупиру се свом снагом да са свнм не утону у немачко море. Они су у приднкама и једнодушни; нарочито у брањењу својнх права. Најбољи је доказ за то — овогодишње њнхово нсобнчно сдављс. ком хоћемо да посветпмо нскодпко редака. У Дрсзди овс годнне прирсфена је издожба под нротекторсгвом саксонскога к]>аља Адбсрта. Њсн је сдужбснп назнв „ АизЛеПии^ (1ез 8аећ81«сћеп НапЈ^уегка ииЈ Кипз^е^егћез.“ Њомс се хтедо да покаже на ком јс стунњу органпзаднја п напрсдак заната у Саксонској; а њнма нарочиту пажњу лосдсдњнх годнна покдања саксонска вдада. Тој издожби додана јс. на заузпмање дужичких родољуба, п етнограФСка издожба наше ссвс]»нс б]тће. Саксонски двор необично пазн Лужичкс Србе. Традицијом је остадо да иасдедник престода мора научити дужпчкп. а п други члаиови краљевскога двора нс смеју га не знаги. Нротскторства дужпчве нздожбе ирпми сс њено краљевско височанство нрннцеза Матидда. Она би и нри отворању пздожбс, 8. јуна. На поздрав одговорн нс другпм јсзиком всћ лужнчкпм. С])цс свакога Лужичаннна тада је запградо. Издожбу на свсчан начнн отворише. Гомиде света иоходише .је. II сваки с некнм задовод.ством н.злажаше из ње. Многом је она отворида очн. Многп јс тек тада прпи нут сазнао за дужички народ. Многога јс опет Лужпчаннна оспажида н дала му жнвота. Шгамна сва с похвалом говорн о сгнографској изложби Лужичкнх Срба. У том сс особито одлпкују Чеси. Нарочито су два лена чланка о тој изложби изишда н.з нсра нашсга сарадника д-ра .1. Караска.') Етиогра<1>ска нзложба ова даје нам праву слнку лужичкпх села. УдеИ1СНО јс тако да ј(> прсд гдедаоцем све оно што карактерише оно што је 1) 21н(а Ргаћа, <ф. 44., 45. н 46. ,1лшска уеапјсе па 0га7.(1’ап8ке ууз(;ауе* и Ргах.чке поујпу, бр. 148. и 199. ,1)гаЈ(1’ап.чка уук(ауа *