Delo

172 Д е л о Ји1ез 1Јауо1. Е'еписаИоп с1е 1а ео1оп1е, Ршчз 1895. Флтллпсте. спојим учењем о ненроменљнвости карактера, унеле су забупу у редове наснитача. Ако .је каракгер посве непроменљив, онда на што све нанрезање око васннтања ? Рауо1;-ово дело о васпитању воље износи разлоге иротив фнтнлистичког учења о неусавршљивости карактера. Намењено, у ирвом реду, омладипи на велнкнм школама, оно је у стању да заитересује све умне раднике у онште. Аугорје поставио себи задатак да докаже. е смо кадрн да реФормишемо свој карактер, да усавришмо сво.ју вољу, да извојујемо себн моралну слободу. госнодарење собом. Упорном борбом можемо обезбеднтн нревласт племепнтим осећањима и моралнпм идејама над нагоннма жнвотнњскнм. Рауо! одбацује теорнју о урођености каракгера, алн је у исго време иротпван н потпуно независној, слободној во.бп. Карактер јс. но њему. веома сложена резултанта разно])Одинх снла. склоностн, тежња, осећања. страсти, идеја и т. д. ; понгго се ове си. 1 е могу пзмепити. то се п њнхова резултанга, каракгер. може најлак измснити, васпнтати. Наспитању је задатак, да у суштасгвеие елементе ка])актерне, у тежње, унесе јединство, сталност, п да нх унутн према узвпшеним цн.Бевпма. Наспитање треба да нас снремн за неуморан рад на своме лнчном ослобођењу од шгетнпх особина, наслеђених од цредака, као што су леност н ннскн прохтеви : да пас наоружа за борбу протпн „жнвотињс у човеку* (ће!е ћишаше). Данашњн спсгем наставе Рауо! осуђује као бесмислено к.иукање памћења, на штету во.Ђине снаге. Садашњнм ирограмима учења ученнцн иостају расејанн, изгубе дух иницпјативе. II на великнм школама даје се много маха предавању знања, докле је међу тнм главно : да се студенгп запојс одушевљењем према истпнп. да усвоје ваљане методе нстражнвања, да задобнју дух предузпмљнвостн, оштрину суђења; а ово се ноглавнто постиже жнвнм саобраћајем пзмеђу п])оФесора п слушалаца, п практнчннм радовпма у лабораторнјама. Прва погодба за лпчио усавршење, то .је жељадабудемо бољи. Свакодневном иегом ова ће жеља да се учврстп, да се оснажн; а вештом применом лснхолошких закона оиа ће се претворнти у креику одлуку псто као нгго пз сптног семена нзрасте снажан гј»м, који б\ ]>ама пркосп. ћо тежи личном своме ослобођењу, мо]>а га заслужитн и нај>лак освајатн, нстрајнпм, непрекндннм радом. Као средства за васпптање воље, Гауо4 и]»ено]»учу.јс*: дуооко размншљање, трајно делање н телссну хигнјену. Размишњање т]»еба да буде разматрање стварн п њнховнх односа до најмањп\ снтннца. < мо]> је ])азмишЛ)ању да пзрадн пдеје по,\пље. нрема којима ||С се у свем\ делању уирављати. Дубоким разм11шљањ(‘м треба да сс пзазову п оснаже осећања пово.Бна за рад у нзвесном,' одређсном правцу, а да се утнцаја вољу, ту ктивннх штачки с\збпју п угуше неновољиа осећања. Саме пдеје но себи нсмају на во.бу, али, уд])ужене са осећаЊ(‘М, оне могу снажно нокретатп осећајиу снлу. ^ м.Б(* утнче дакле на во.бу пос])едио, нреко ифсС1ан.а душиних. Све васпитање оснива се на томе, што се вемп| \ сгво])Птп везе пзмеђ\ ндеја н осећања, тако да, кад се нојави