Delo

Д Е Л 0 178 Гвеска 1. аа септембар 1896. г. Годнна XVI. В. 8-не 1,—96. страпа. Спиои дати V штампу у Државној Штампаријн. — „XXXI и XXXII Споменик Академије Наука“; — „IX Годишп.ак Академпје Наука“ 'за 1896. годину, — „XVI Годишњица Николе ЧуииКа“; — „Девајтиси, роман Марује Рођевичевне, преводи с пољскога Гајко. Издање Срнске Књижевне Задруге; - »Кнез Михаило у сноменима некадашњег свог секретара1*, од М. Ђ. МилиИевиКа\ — „Велешке новодом једне „Динломатске Исторнје“. од М. С. Пиробапца-, „Развитак Српске Граматике у овом веку“. но нашим н туђим пиецима нанисао Дим. Ј. МилојевиК (прештампава се нз ,Просв. Гласника*); — ,11з својих успомена1*.... две године у служби учитељској, ниш'- М. Ђ. МилиКевиК. (Нрештамиава се из „XVI Годишн.ицец Николе ЧупиКа); — „Статистика наставе у К])а.Ђевини Србији за 18 4, — 92. школску годину“, ио службеним изворима написао Сар. Р, 1 ЈоповиК. (Штампа се у нрилогу »Проеветнога Гласника4.) Утврђивање Румуније. — Од чланака, који су у последње време штампави у „Ратнику“, органу Главнога Ђенералштаба, спчда међу најинтересније чланак инжиљерскога потпуковника Светозара СтанковиКа „ Утврђивање Румуније.“ Има интереса и за невојнике. Чланак има трц одељка : војногеогра«рски значај аустро-румунског н руеко-рум\ нскога ратишта, онеративни иравци (аустроугарски и руски противу Румуније) и значај и расно)*ед румунских тврђава. Штампан је у јулској свесци „Ратника“ стр. 1.- 60. Коннц дело крнсн. — Тако се зове књижица, у којој „нрнноведа српској младежи“ Душан ЂуриК, учитељ. »Пранково Коло* у 31. бр. вели о ирпиовеци ово: пре неког времена излазила је у дечјем листу, а сада, и ако ге нигде не каже, ево нрештамнава као посебна књнжица, и то као 11., 12. и 13. св. „Библнотске за младеж.“ Нрича је доста лено н занимљиво испричана, а ако не баш Хо*маповом вештином, од кога јс нисац н научио приноведати о неким хајдуцима племенитим и ноштеним, али од којих свакако човек има страх. Иначе је лектира здрава п корисна. — Издање је и штампа књижарнице и штаипарије Лов. Радака у Кикинди. ( таје 15 новчиКа. Д«»про се добрим праКа. — Таво се змис друга лриловетка од истога писца, која .0 I акођер угледала *,вета у издан.у Рада„Бј). Коло“ у 33. броју преноручује .1', .1 писцу еаветује: да одселе бира што разноврсније градино, да би избегао оно „°"*'т ТО, али мало друкчије“ и да на јевик "Ле припази, а и да избегава V писању крлтице. И њој је цена 15 новчнКа. Књнге за Народ. - Од „Књига за НаР"Д , што ивдаје ,Матица Српскац пз задужбине Петра КоњевиКа добили смо у последње време ове три свеске: 59., 60. и 61. У 59. и 60. је рад Ђорђа НатошевиКа Чувај се силовита иијКа, те сад заједно са 58. чини једну целину. У 61. је први део приповетке 8а народ Неједнака браАа; писац јој се бележи именом Стеван МамузиК. Свакој је свесци цена 10 новчиКа. Нека су нашем читалачком свету ове књиге тонло препоручене, јер Ке у њима наКи доста поуке за себе. Господа сељаци. — Нон Тадија II. КостиК из Горњега Милановца јавља, да је дао у штамну нрииоветку ,Госаода сељаци*. ИзнеКе <жо 8 штамианих табака обичне осмине, на лепој сатннираној хартији. ИзиКн Ке овога мее.еца. Стаје динар. Догматично богоеловље. — Вредни архимандрит хоповеки МитроФан Шевић штамнао је недавно у манастирској штампарији у Карловцима и други део »Нравославнога Догматичкога Богословија4, које преводи са треКег издања познатога дсла Макари.ја, московскога митрополита. Гдегод преводилацје дело допунио, те је оно јоиг веКу вредност тим добило. Други део нма 363 етране велике осмине. Стаје четири динара. Требало би да се наше свештенство упозна с овим ваљаннм рад >м. Менично Прано. — ТЈ)говачка Омладина у Београду издала је у врло раекошном нздању ,Менично Право', које је нанисао Милош Т. ТуцаковиК. Књига је штампанауС. Хоровица ; стаје три динара. Статнстнка стоке у Босни и Херцеговинп. — Статистнчко одел,ење босанске владе нустило је у свет и „Резултате нописа марве у Босни и Херцеговнни од год. 189о„ (Сарајево, стр. XXXVIII и 385). Приступ има три дела: у првом се говори о знатностп гајења стоке у ошите, о нопису од год. 1879. и 1895. и о сврси, организацији и извођењу; у другом се приказују главни ресултати пониса год. 1895. с обзиром на ресултате нописа од год. 1879; треКи раснрквл-а нитање: шта је учинила управа, да се иодигне гајење стоке, те ту говори и о ветеринарству, о раду на гајењу пасмнне, и т. д. Из другога дела — но другима — вадимо ове податке: На кв. километар укуине иовршине долазе 33*48 крунне, а 104*66 ситне (овце, козе н свиње) стоке. У нрвој врсти нретежу говеда (27 66 на кк. кил.). У Босни н Херце говини има 233.322 коња, 622 мула, 304 мазге, 5378 магараца, 1,416,394 говеда, 947 бивола, 3,230.720 оваца, 1,147.094 коза, 662.242 свиње, 140 061 пчелињака. У мостарском и травничком округу веКи је број еитне стоке, а мањи крупне; у бањалучком и доњотузланском ипак има еразмерно много крупне стоке, нарочпто говеда. Округ сарајевскн и бихаКки стоје у средини. Број коња варира ▼ нојединим окртзима између 21*95°ј0 (Д. Ту-