Delo

182 Д Е Л 0 стари варијанти и превод. Они су били основицом острошкој библији, штампаној 1581. — ПроФ. Голубински наставл.а у овој књизи иолемику, коју је започео у „Богословском В-ћстнику,и нод именом „К в нашен подемикћ СБ старообрадцами.“ Последњи је оде.вак у овој књизи „См1;си,* у ком има такођер интересног историјског градива. ПРОСВЕТА Вројно стање школа у Аустрији 1892. — 1893. год. — Недавно је штампао биро статистичке централне комисије у Аустрији иптересну књигу по V именом Вје 81аНбНк бег 1’п1етсћ1зап81а11еп 1п <1еп 1т Ке1сћзга1ће уег1ге1епеп К6т^ге1ећеп ип<1 ВапЈегп 1’иг (1аз Јаћг 1892 - о, из кеје је доиела бечка Кеие Ггехе Ргевзе у броју 11.483. иихересаи извод. Како су те цифре врло поучне за Словене, саопштавамо ову белешку обраћајући пажњу парочито мислепих уди на њу. Годипе 1892.—3. било је у Аустрији 546 просветних завода више но у години пред том. Упиверситета је било 8 и то у Бечу, Грацу, Инзбруку, Нрагу (чешки и немачки), Лавову, Кракову и Черновицу ; на њима је било 388 редовних нроФесора, 171 ваиредних, 20 хонорарних доцената, 20 суплената, 265 приватиих доцената, 265 адјупката и 47 учите.ва, свега 1176 иаставника. Ученика је било 15622, а прошле 15507; највише од тога долази на Беч (6029), па на Нраг чешкц 2670, Грац 1512, Лраг — немачки 1460, Лавов н Краков по 1283 а најмање је било у Черновицу 310. Ио народносги овако је бројно стање ђака университетских 7308 Немаца, 3239 Чеха, 2462 По.вака, 589 Рутена, 678 јужних Словена, 497 Талијапа, 184 Румуна, 341 Мађар и 324 других народности. По вери иак : 11363 католика, 490 правосдавних, 583 протесганта, 3047 јевреја и 139 других вера. За докторе проглашепо јенасвиматим университетима 1372. Техничких је школа било 6; у њимаје радило 106 редовних, 29 ванредних проФесора, 36 ховорарних доцената, 6 суплевата, 57 приватпих доцевата, 101 асистепат и 25 учите.ва, свегаЗбО наставника. Ученика је било 2269(а 1891—2055). По народности било је Немаца 1247 ; Чеха 536, Пол.ака 249, Рутева 14, јужних Словена 67, Италнјана 52, Румуиа 47, Мађара 60 и 27 других нвродности. По вери католика је било 1660, нпавославних 64, нротестаната 154,» јевреја 382 и 9 других вера. Имали су једну артредну велику школу (Носћвећи1е Гиг ВоЗеисиИиг; у њој су радида 44 настапника, а било 238 учевика (17 више но нрошле годипе). ГимнаснЈа и реалних и/мнасија било је 180, од ових је 99 немачких, 42 чешке, 24 НОЛ.СКО, 4 талијанске, 8 сраскохрватске, 1 ругснска и 7 са два језика. Државних је гимнасија било само 129, 9 је земаљских, 19 комуналиих, 17 духовних ибприватиах. Наставпика је у њима било 3699, а ученика 57431. По народаости ученици се деле овако: 23466 Немаца, 13912 чеха, 9595 Пољака, 2633 јужних Словена, 2374 Рутена, 1696 Талијана, 404 Румуна, 155 Мађара и 138 других народности. По вери: 44508 католика, 584 правосдавне, 1405 протестаната, 7805јеврејаи 71 других. Школарине је пало у свим гим гимаасијама 909.494 Форинте. Благодејапаца је било 2976, којима је дато 373.470 Фор. Геалних школа било је 79, од тих је 56 немачких, 12 чешких, 4 пољске, 3 талијанске н 1 сраскохрватска. Државпих је 50 земаљских 16, комуналних 5 и приватиих 5. Наставника је било 1479, а ученика 22.554 (дакле 1169 више но нрошле године). По вародности : 12.741 Немаца. 5502 Ч< ха, 1296 Пољака, 101 Рутен, 456 јужних Словена, 1091 Талијап, 35 Румуна, 86 Мађара и 74 других. По вери је 17.365 католика, 2938 јевреја, 99 православвих, 917 протестаната и33 других. Шкодаривеје пало 434.004 Форинте, а благодејанаца је било 512, којима је дато 54.840 Форината. Учитељских школа (БећгегћЈМип^запбГаГ 1еп) мушких бидо 49, женских 32. Паставпика је у њима било 1182, аучепик 11.051. По народпости овако нм је бројно стање : 3371 Немац, 1749 Чеха, 973 Пољака, 374 Рутеаа, 351 Јужних Словена, 157 Талијана, 77 Румуна и 1 Мађар; по вери : 6599 католикн, 185 православннх, 172 протестанта и 97 јевреја. Завода за трговачко образовање бпло је 149, од којих је 13 великих трговачких школа, 31 комерцијална дневна школа и 105 трговачких шкода (каиСтаптзсће РогНШбшцЈбдсћи1еп). У 102 од тих школа иредавало се ва немачком, у 26 на чешком, у 7 на пољском, у 4 на талијапском, у 1 на сраскохрватском и у 8 мешовитим јеваком. Свега је наставника било 864 а ученика 14.637, од којих на Немце иде 11051, на Чехе 3141, на Пољаке 434, па Талијапе 401, на јужне Словене 331. Остале пародности имају мањи број од овога. Ио пери католика је 11766, јевреја 3323, православвих 139 и т. д. Занатлијских школа (6е\сегћексћи1е) Је било 16 државних, 3 су уметничке занатлијске школе и један завод за учење Фотографије. Од ових су 13немачких, 3 чешке, 2 пољске, а ио 1 талијансва и чешко-немачка. На државнни заиатлијским школама било је 483 наставннка и 7233 учеиика, од којихје4037 Неиаца, 1645 Чеха, 616 Талијаив, 535 Пољака, 15 Срба и Хрвата, 57 Словеваиа втј. Но вери има само 20 иравослаппих, а католика 6166. — Сем тога било је 147 занатдијских стручпих школа са 871 наставником и 11.096 ученика, 8 школа за занатлије (НапсГ \уегкег8сћи1е) са 76 настапника и 825 учепика, 631 школа за даље образопање и цртање са 3746 наставника и 86707 ученика 112 срелњих и нижих шкода за земљоделство и шумарство са 752 наставннка и 3343 уче-