Delo

ЖИВЕО (ПОСВЕЋЕНО ПАР7 Н2К0ЛИ П.) — Рак1 РегоиШе*) Ах, Сире, међ’ зидом овим какав вас занос чека, А излив радости силне шуми к’о бујна река... За Вас су срца наша већ широм отворена II кроз њих срећа веје милином запојена ; А кад тек кроз сјајне прођете каиије сада, Какво ће клицање бурно у зрак се винут’ тада ! Док Мец нам уздише плачно, и позив шање смеран, А Штрасбург онај храбри, упоран, и вазда веран, Крије тробојку нашу у куту свог гнезда тавна Дотле нам налаже част, и гордост кликује славна : Французи, изван земље, са правом Француској теже,. И никог међ' нама нема ког дужност та не веже !.Јер, срећом, сви смо једио, у том нас ништ’ не де.ш, И сваки слагаће подло ко вам противно вели... Сред миња заноса силна, што нам је срца пон’о, Може се збити лако, да јекну, к’о смртно звоно, К о уздах вечне туге, два болно невоњна гласа, Имена свакому драга: Лорене и Елзаса! *) Многобројне иое.ме посветшие руском иару и царцци приликом њихова доласка у ФранцЈСку. Иоред посвета: Франсоа Копе-а, Жана Екара, Жила Клартпја, и других чЈвених песника Француских, и ова песма гласОвитог песника По.ха Деру.хеАаг прпвукла је на себс иарочиту пажн.у, са свога жарког родољубља и несаломл,ивог <Ј>ранцуског ионоса, те смо је радо нреневали, да с п.оме уоознамо и читаоце ,Дела“. С. Ј. Л. Дело ХЦ 13