Delo

188 Д Е .1 0 — У Рудовце. Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута. Пламен букну и обасја зидове. Поседаше. — Шта ћемо у Рудовцима ? — упитаће Жарко протрњав очи. — На збор. — Какав збор ? — Позива Ломо... Синоћ ми стиже абер. — А чу ли ти шта би ноћас ? — упитаће га Жарко. — Где ? — Овде... у селу. — Шта је било ? Жарко исприча. — Нека је срећно ! — рече Обрад живо и пљесну кмета ио рамену... Дај амо руку ! Жарко иружи десну. — Од сад смо побратими ! — рече Обрад весело и поњуби се с кметом. По том ће га упитати : — Шта сад мислиш ? — Шта Бог да... Куд сви, ту и ја. — Са мном ти ! — рече Обрад и потапша га по рамену. — Куда ? — У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога. — Кад је збор ? — На Сретење... Ваља нам иохитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. — Немам никога код куће. — Где ти је мати ? — У Самаилу. — А момци ? — Отпратише Тоску. Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се. — Зар одмах ? — Одмах.... ^ пме Божје ! — рече Жарко, па се диже, оде у одају,