Delo

Н Е 11 М А Р II 191 Из уста гусларевих излази наук, диван наук. Старо и младо ирикупља се око гуслара. а овај им гласом у песми вели: Чуј, народе мој, наук мој ! Пригни ухо своје к речима уста мојих. Отварам за причу уста своја, и казаћу старе нриноветке. Што слушасмо и дознасмо, и што нам казнваше оци наши, нећемо затајити од деце њпхове. Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца. која ће се родити, те да би и они казивали деци својој... Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху. Кад доврши песму и иреста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их иретурати и разгледати са свакоје стране. Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих. Јунаци осташе и даље непомични. Песма гусларева и јека од гусала беше их занела. Бунтовиици Има буна што стварају бунтовнике , има бунтовника што стварају буне. Бунтовници, које буна ствара, израз су времена иприлика. Они су стожер око којих буна облеће. Њих буна уздиже, они буном управљају. То су вођи, који не изумиру. На место једних, ничу други. Они провиру из буне, а буна из земље. У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше. Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге. Време од 1804. до 1815. беше време превирања крви народне. Ово превирањо, час јаче час слабије, избијаше стално нз земље. Новн бунтовници замењиваху старе и док једни из дисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планнна. Они имађаху своје ројеве. Рој од 1814. замени онај од 1804. Рој од 1815. замени онај од 1814. Бунтовницн, које рађа снага народна, не ниште се. Ова је снага кас рој, који, кад се растера, поново се скупи. Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац. И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше.