Delo

206 Д Е .1 0 у чврстом или течном стању. Чим се комета стане удањавати, стишавају се у њој ове бурне акције, па се и испарене материје враћају натраг у течно или чврсто стање хладећи се, те се као такве и не опажају у спектру. За све ово он се позива и на опите у својој лабораторији. Према данашњем стању астрономске науке, поуздана је истина, да комете нису једноставна чврста тела, као што је на пр. наша Земља. Оне су саставњене од космичког комађа (једро) и прашине (реп), обавијене маглинастом светлом материјом (кома), што све, на сваки начии. представња остатке од неких уништених светова То пак закључујемо из појава метеора и састава т. зв. метеорита, који падају на земњу. С тога ћемо овде и о њима рећи две-три речи. * Нема међу нама ни једнога, који при ведрој ноћи нпје спазио, како се с времена на време нружи нреко неба ио који светао млаз, траје неко крагко време па се угаси. То се може видети свакога вечера. То су т. зв. летеће звезде или аадалице (сл. 7. и 8 ). По некад се може видети каткад и дању, особито пред вече, како се пружи но која крупнија падалица и која редовно вуче за собом краћи или дужи реп. Обично су крушкастог облика, код кога «петел>ка“ иде по зади, а има их различитих боја: жутих, црвених, зелених, белих, илавичастих. То су т. зв. болиди или ватрене лоате, од којих неко комађе надне и на земљу са јачим или слабијим нраском, ири Сл 7. у репу падалице (озвездине) посматране телескопом. распрскавању. То су т. зв. метеорити. Лако можемо увидети, да то нису неке самосталне звезде, које би иадале амо к нама из бесконачности, већ су то одломци, мало комађе, које је пу-