Delo

КОМКТЕ, ПАДАЛИЦЕ И МКТЕОРИ 209 од севера к југу, у коме се правцу болид кретао, на простору од 400 км. Болнд се расирскао у многобројно кома!)е, од којих је највеће тешко 1кгр. а највећи их јо број величине као орах. Ове метеорите неки погрешно називљу „ваздушно камерве.)> То је погрешно с тога, што оно не долази из нашег ваздуха, већ из врло удалвених предела васеленских, отуда, камо не допире никав траг нашег ваздуха. Поред ових обичних звезда падалица, које сваког вечера п преко пеле године можемо посматрати, виђа се с времена на време, како на појединим местима неба сипају читави ројеви овпх падалица, као какав ватромет и те се иојаве зову: метеорске појаве или аојаве иадалица. а које стоје у извесној вези са кометама, те се и оне нериодички, и то по утврђеним периодама јављају. « ..Ову су нојаву виђали људи од вајкада и није ни чудо^ што се ова лепа нојава помиње и у Илијади, по којој, кад год каква звезда засине на звезданоме небу, ио који од богова на земљу силази. «Исто тако и северни мит доводи у везу живог новорођенога детета са озвездинском појавом и по њему, како се роди које дете, започиње предиља Вераеја да преде конац живота и сваки се конац завршује у по једној звезди на небу. Кад се приближи смрт човеку, онда се кида конац живота и побледела звезда пада на земљу. «И наш народ доводи у везу са иојавом озвездине или смрт или бегство каквога заточеника из затвора, а иесник је српски ту дивну појаву на звезданом небу овековечио овом песмом,”1) од које узимљемо ове прве стихове : „Ти мп рече, да су наше коби, Нашп дапи о звезде скопчанн, — Јесте. синко, аТ им тама злоби. На нам ч*ссто гледати их брани. — Али негда бистро око твоје Њихие знаке растумачит’ знаде — Каква ј’ она, она звезда, што је Сјала, сјала, а сад доле паде? Издахн’о је један човек, сине, Ето му је звезда малаксала, V М. Ј. АнАоновик. О Космосу стр. 26.