Delo

пиемо из турске 315 нравећи париски уговор, унеле су и погодбу да Турска уведе реФорме у својој земљи саобразно ђулханском Хат-у. Дакде, то су бнли они прпјатељи, који су на нариском конгресу водили прву реч, који су је одбранили од Русије и они су Турској наметнули дужност да уведе реФорме. Ко не бн веровао да ће Турска, бар нз благодарности према својим пријатељима, који је сиасоше од опакога Москова, увести те реФорме; ког султановог поданика хришћанске ве.роисповести није могла завести та помпсао на обновљење већ ишчезлих нада? Ну всује! У осталом. Јевропа је онда имала пуне руке иослова, те није ни имала кад обзирати се, да ли је султан у Цариграду ишта учинио шта му је она парискнм уговором наложила: онда су Кавур у Италији, Бисмарк у Немачкој , а Наполеон на н/елом јевропском континенту имали пуне руке посла, те им јс хришћанство у Турској бпла последња рупа на свирали. Јевропске велесиле збиља нису ни могле нишга учинити. Русија је била сва заузета да помогне понемченом славенину Бпсмарку да створи немачко царство као зид између себе и Француске, у којој је владао Луј Наполеон. који се заносио вртоглавом мишљу да освети Бородин и Москву, тај пети чнн Наполеонпјаде; а Луј Наполеон стварао је, да би обезбедно леђа, Италију. шкрбећи владавине хабзбуршке круне; Бисмарк је претходно имао да изравна неке рачуне с Аустријом, који су пснлаћени па Садови; Инглеска у тој каламутњи употребила је прилику да учини ревизију по својим колонијама. Све то Турцима је било добро дошло. Какве реФорме, какви бакрачи ! И наде хришћанског становништва морале су се задепути за шиндре нсто онако, као што је био и Хат заденут. Алп већ је друга ситуација била 1874.—78. године. Ваља знати пре свега, да јс Турска вазда имала новерења у Француску. Турци су страшно иревртљиви — кано тн ученнци Византинаца; но јако поштују оне. који су чврсти на речи. Али после Седана Турци су прорачунали да је Француска сасвнм пропала н да јој оснљена Немачка никад неће даги да подигне главу. Турци су Седан више жалилп, но да су сами неку битку изгубили. Дакле у њу ннсу имали поуздања. Међу тим руски цар често се састајао са немачким царем. Сваки је зебао за себе, па и Турска. Пошто је Руснја она. која је изнуднла ђулхански Хат. а она је. тако рећи. једно са Немачком, а нп Инглеска се у источним стварима не двоји од њнх, а Аустрија и Пталија још мење. ире него што би се појавиле рекламацнје свнју њих, пОводом устанка у Херцеговпни, објаве рата од стране ('рбпје и Црне Горе, упада руске војске у Вугарску, Турцп су у току целог тог калабалука нашли за умеспо да сами благовремеио, к’о бајаги од добре воље, учине пгго треба. Илануше неке реФорме, отегоше се неки уставн . нзлегоше се иеки законн, сабраше се неке скупштнне — море, да рекне човек, беж’те ви с пута, што деценпјама радпте . поред овако очевндног доказа тежње за прогресом ! Е, алн Бог беше створно на овом свету једиог човека, којп је бпо у стању да за љубав хигемопије оне велнке државе, која за своју величину има да у главноме захвали његову шеретлуку, који, из нстог