Delo

324 Д Е Л 0 своје рођаке. Тамо су га, опет по заповести бугарског владике Синесија, свечано дочекали Бугари н Бугараши и приредили му у бугарској дркви овадије. Синесије га је нослао тамо просто за то, да сузбије махове, које је предузело буђење српскога духа. При тим овацијама хорило се бугарско нме, славило се бугарство. Дакле, моавин косовског валије показао се као прост агенат бугарске нропаганде. Он, како га је Бог дао врло бистрог, вратио се отуд задовољан. Изгледа, да је заборавио, поводом тога, на своје причапо порекло и уверење о својој народности. Изгледа, да није рад да избије тај утисак са срда, за то се не решава, да пропутује и остале крајеве внлајета. То јс, дакле, његова сопствена воља. А та воља слаже ли се са високим и напредпим намерама царске владе, о којима она тако радо прича по штамни и св којима се размеће?! Апстрахујемо, што .је у косовском вилајету постављен Бугараш за моавина, али како ово иде са његовом вољом? И зар од некакве воље некаквог Папдурова може завнснти судбина хришћана, све самих Срба, у косовском вилајету? Овде је двоје: или отоманска влада гера крајњн инат нрема сриском елементу у својој даревини, нлн не зна игга ради. — Мепи није мило да веруЈем ни у једно ни у друго; али ако се ово овако продужи, ношто мора бити једно од горњега двога, постараћу се да дођем до иредизног уверења, шта је од тога двога. Јер се мнслим: Моавип је за то да се заузима за хришћански живаљ, да застуна његове интерсе и брани, да саслушава жеље народне н бранп га од насиља самовољника. Међу тим Нандуров засео на своје место, прави теменах десно и лево, а овамо народ нроиишта и он ни мукајет. Он тера своје. И ираво има да тако чипи. Али оии на Бабалији н у двору, пгга ће они на све ово рећи? Лнчи лн ово пгго год па реФорме, може лп се ирема овоме имати поверење да ће прописапе на хартији рсФорме бити остварене? Прнзиајем, до душе, да сам преухитрио да нишем нисмо „Делу“ о овом предмету, јер ваља чекати. Чекало сс четрдесст и кусур година, па се ваљда може још бар половипа тога чекати. Али читам новине, па видим, како се н ви у Србији и други другде усхићавате повостима одовуд, да ће код нас бити уведене реФорме и како ће настати бољи даии за нас овамо, па, рекох, дај, да кажем шта ми овамо мислимо о тим прпповестима по иовинама, на се успут унустих и у мало дужа разлагања о пеким личностима. У осталом, то ми се може опростити, јер ја не пишем бозпа шта, пего писма. Максуз поздравље свима и свакоме од На св. Врачеве 1890. АИИБ ЕФЕНДИЈЕ