Delo

СИМПАТИЈА МКЂУ ЖИВОТИЊАМА 370 иатијом. Потврду за то Висћпег је позајмио од Кес1аш-а. Путник један посматраше на једној степи дечка, који се тиме занимаше, што је штапићем нремлаћивао ове хитре животињице. Сваки гоњени гуштер сакривао би се у песак док га опет не би кренуо бездушни гонилац. Сваки је гуштер гледао себе да сачува, изузимајући Једпог једитог. који се друкчије понашаше но остали, Чим би га дечко кренуо он би креиуо и свога суседног друга, вероватно што је осећао да им нодједнако нрети опасност! Много више прнмера дају нам итице. Са свим је то појм.биво. Меко срце њихово најотвореније је симпатији, ако смем да кажем и најприступачније је саучешћу. По Вегћпег Та^ШаМ-у, Висћпег нам износи овај интересни случај. Извештач се шеташе једног дана друмом. Из далека је видео, како једно омање јато врабаца храњаше једног свог друга. Приближи им се, да би сазнао повод томе. Јато се разбеже, само остаде нахрањени врабац. Он је неспрегно скакутао тамо амо, да га је иосматрач лако могао ухватити. Загледавиш га изближе, виде да је слеп. Чудећи се, удали се мало, а милосрдна се браћа вратише невоњнику и продужнше храњење. Кад им се приближише једна кола, онда здрави опколише болесника, заједнички иолетеше и одведоше га на један оближњи кров. У Бону једпа гоонођица имађаше две канарине. Сгаријој Је било од ггрилике 14 година, а млађој две. Од дубоке ста* рости старија ослепи. Не могаше се више сама нахранити. Била је у онасности да не угине од глади. Чудновато изненађење ублажи бригу газдаричину. Млађа је канарина хранила старију. Кад год би огладнела, онда би из свога кутка у кавезу, цвркутањем иозивала своју нежну нудиљу да је нахрани. Слично се нешто десило и у берлннској зоолошкој башти. Два су папагаја живела у истом кавезу. Једном промрзну прсти на једној нози. Њоме се није могао служити ни прп дохватању хране ни при држању на седалу. Кад би болеснику добацили кришку јабуке, он би само иогледао на свога здравога друга. То је доста било, па да се дарне у осетљиво срце