Delo

384 Д Е Л 0 вели да је на Криту посматрао исту појаву 1878. год. Ту исту појаву потврдио је и шведски путник Небегћог^’. Тако је ова појава потврђена. Требало јој је наћи узрока. У том погледу могло би се много нагађати. Висћпег вели , да крупне тице то чине само с тога, што им је пријатно друштво ситних певачица. Вероватно ће се ови слаби разлози, заменити јачим, али се неће моћи ни тада да порече, да и симпатија има овде свога удела. * * * И у сисаваца је срце болећиво. И на њих утичу невоље њихових ближњих. У колико је животиња интелигентнија, у толико очитије уме да испољи своје боне осећаје. Нарочито се у том погледу одликује коњ и пас. Ове интелигентне животиње кад се ваљано однегују, кад се с њима племенито поступа, постају одиста племенити створовп. Неговање има јаког утицаја. Ко може да оспори племенитост арапском и енглеском коњу ? Али ко још тако нежно негује свога коња, као поносни Бедујин ? Он му пева песме од милоште , мази га , поноси се њиме као најразборитијим дететом својим. «Не реци да ми је коњ, но реци да ми је син.... Ветру вели , бржи сам но ти, а орлу вели стићи ћу где и ти.. . Тако је лаган, да заигра на грудима драге твоје не би јој тежак био * Шта ћете више ? Али све то коњ и заслужује. Веран је; толико је пута животом својим искупио живот господарев. Тако племенита животиња мора да има симпатија према својим ближњима. Да се не иењемо одмах тако високо уз степенице савршенства животињског. И нижи сисавци имају симпатија. Поменимо их неколике. По изгледу груби амерички бизон, има меко срце према ближњима. Енглез Јатез бгаћат, ловио их је 4 год. по преријама- Једног вечера смртно ране једног бизона, оставивши да га тек сутра однесу. У јутру је освануо међу два здрава друга. Они су га чували целу ноћ од грабљивих животиња. Ко би им се приближио, страховито би га нападали. Бизон симпатише једној врсти ткалца. Он ту птицу трпи на својим леђима, јер га пријатно чешка и брани од досадних