Delo

386 Д Е Д 0

псом. Пас је добио неколико рана из којих је лопила крв. Кад га господар позва себи, на бојишту остадоше два мртва пацова, а четири мртваца однесе речна матица. Шест жртава доказују да пацови имају не само симпатија, но и пожртвовања за другога. Занимљив је случај из кога се види , да се пас и мачка вечити ненријатељи, могу не само да опријатеље, но да једно друго и спасавају. Саопштио га је Висћпег-у Бг. Ес1иагс1Кги^•ег. Његово псетанце живело је у пријател>ству са домаћом мачком. Заједно су спавали у кујни. На хладнијем времену псето би ушло у хлебну пећ и ту би ноћ проводило. Послове у кујни обављала је глува служавка. Једног јутра она иорани, затвори пећ с поља и оздо је подложи. Псетанце је било у пећп. Тужно је урликало али га служавка није чула. Тада је мачка скакала неколико пута на врата од пећи. Служавка је није разумела. Јави господару. Кад он отвори врата , из пећи изађе псетанце. Пас је још осетљивији према ближњима. Примера има у изобиљу, који то потврђују. Да наведем само неколике. Једна је кућа имала белу паметну пудлу. Што год би добила о ручку, носила је у башту под клупу. У вече, чим би се јавио ноћни стражар, скакала је уз врата на дворишту док јој се не отворе. Тада је износила сакривену храну једном мршавом и напуштеном псу, кога је стражар из милосрђа узео и водио собом. Ово је Висћпег-у саопштено нарочитим иисмом. Слично је писмо добио и из Висбадена. У њему му јављаху, како се један пас милосрдно бринуо о мачићима сирочићима, који у 14. дану остадоше без мајке. Бранио их је од других паса. Кад већ беху мало више одрасли, трчао је чак у поље хватао мишеве, доносио их и тако хранио мачиће, који беху у неколнко порасли. Једна госпођа у Г)игкћ1ет-у имађаше кучкицу, која беше опак непријатељ мачкама. Једнога дана иаде са суседнога крова мршаво и бедно маче. Кучка узе маче и однесе га у своју кориу. Чувала га и бранила од других паса; сама га је водила на тањирић с млеком и чувала га док се не нахрани. Маче се бешо толико привикло на своју племениту ггомајку да је бегало