Delo

СИМПАТИЈА МЕТЈУ ЖИТ50ТИЊАМА 389 Ражљућен човвк осети лако трзање за рукав. Кад се осврте виде коња, који би вукући га хтео рећи: доста је. Из Нирнберга Висћпег има други извоштај Извештачев стриц је имао два коња. Један се убије у ирса. Да не би рану чешао, спусте преко ње комод коже, а коња кратко вежу. Покушавао је да се чеше, али свагда без успеха. То примети његов друг, подигне заклон са ране лизне је неколико пута, и тако га почеше. То је посматрао сам извештач. Рекао бих да код мајмуна симпатија прелази већ у право саучеш^е. Оно се често истиче у толикој мери да прелази у самопрегоревање. Због маленог простора два-три примера. У лондонској зоологпкој башти живњаху у истом кавезу два мајмуна, два бабујина. До њих беше у своме кавезу један мањи репатиим сродник, један бабујин му хтеде украсти орах, те пружи руку у његов кавез. Овај спази лопова, ухвати га за руку и јако га уједе. Чим бабујин истрже руку, отрча на средину кавеза, дераше се од бола притискујући бону руку себи на прса. Друг му притрча узе га у наручја, лизаше му руку , тешећи га нарочитим гласом. Рањеника бол попусти, ућута и спусти главу на груди свога нежног пријатења. Други је пример Висћпег позајмио од Вгећш-а. Једном приликом ловљаше по прашумама. Од једном зачу страшну дерњаву једног репатог мајмуна (Сегсорћћесиб). Потрчи тамо да види шта је узрок тој мајмунској дреци. Једног младог али потпуно одраслог мајмуна беше спопао својим оштрим канџама снажан орао. Хтеде га однети али му се мајмун не даде, снажно се држећи за грану на којој беше. Сам се није могао одбранити. Позвао је рођаке у номоћ. Док би човек оком тренуо, десет одраслих мужака беху онколили орла. Да би себе сиасао, морао је напустити плен на који се беше намерио. II тре^и је пример из истог извора. Једног дана беше Вгећт пошао у лов на павијане (Супосерћаћгз). Друштво беше повеће. Беху повели и псе. Павијани су злоћудни мајмуни. Најпре одбијаху пасјенападе, а после се лагано повлачаху. Требало им је да пређу преко омање равнице, да се дохвате шуме па да се тако измакну гониоцима, кад пси дођоше до равнице нађоше само још неколико заосталих мајмуна и међу њима једно полугодишње мајмунче. Оно се од страха плашљиво дераше. Да би се снасло,