Delo

ИЗ ВЕЧЕРЊИХ ПЕСАМА III (Мара Конопњицка) Ах, сунашце, кад би сјајно сазнало, Шта још сени на земљи је остало, Не би тако брзо зашло за гору У одежди отканој у пурпуру. * Дан је кратак, а вече је брзо слетило... Не прожима људе мисли светило, Нит’ народу срце плама налази, Кад му сунце тако брзо залази. * Ах, када ће, једном, тужним људима, Дух ведрине прожет’ земним грудима ? Свак’ би поглед у зрак небу водио Будућности дан би с’ вечни родио. /*•